Da, Molina i Roy Makaay

Makaay mi je uvijek bio drag igrač, a mislim da je imao i neku klauzulu bagatela pa sam ga uvijek doveo kad bi mogao, ne znam u kojem manageru.

Kakva je to ekipa bila... 3 igraca koja sam mozda najbolje zapamtio su Molina, Naybet i Makaay. Ne sjecam se vise jel s njima bio i igrao Djalminha

jao koja liga

uzeo Nantes s idejom da ćemo skinut smradove s vrha

pa makar trebalo 100 sezona

možda se čitamo opet za godinu-dvije, a možda nikad

samo da rezimiramo karijeru

rastali smo se u drugoj sezoni s Fiorentinom

nekako mi dopizdilo 😀 dao otkaz i onda me pozvao Everton da ih spasim, jer su bili u govnima i pred ispadanjem nakon pola sezone

trebalo je par utakmica da ih naštimam, ali onda je krenulo i opstanak smo izborili bez problema

nije mi Everton nešto, pa sam dao otkaz i onda sam vidio Moenchengladbach u drugoj ligi 😬

ne može takav klub igrat u drugoj ligi

povratak nazad u prvu ligu je bila šetnja, tako da sam drugoligaškim naslovima u Magjarskoj i Italiji, pridružio i Njemačku

onda sam mislio što dalje i javio mi se Koeln

vrlo jaka ekipa, dosta mladih, perspektiva samo takva i trebalo je samo stisnut "Confirm" i preselio bi se na Rajnu, ali nisam

nakon par tjedana vidim da su bez trenera ostali Zehcigeri i njihov povratak u prvu ligu mi je postala opsesija

ovo je kontra svima da igram samo Tomislav Ivić Mode da se seljakam svaku sezonu

ulazak u drugu ligu je bio bez problema. Bio sam dosta skeptičan kako će to izgledat u jačoj konkurenciji, ali su me razuvjerili i odigrali smo odličnu sezonu

onda smo krenuli na tržište i doveli par igrača s idejom napasti prvu ligu

ono, konačno sam našao klub. Čak sam nagovorio upravu da izgradimo novi stadion i da se preselimo sa starog zahrđalog stadiona. Klub u usponu sa mnom na kormilu i novim stadionom

i sve super, ali pretkraj sezone mi se ekipa nekako umorila, zaredala s par poraza i završimo četvrti, prvi ispod crte

i tako identično sljedeće dvije sezone: krenem ubitačno, 1.12. imam osam bodova prednosti ispred drugoplasiranog i onda upadnem u provaliju i dok se izvučem, taman skliznem na poziciju koja ne garantira ni play-off protiv prvoligaša. Ono, razbije me posljednjeplasirani 4:1 na mom terenu. Vodimo do 91. minute, pa dobijem gol s 35 metara ili napravim penal u 88. minuti ili na udarce po golu vodim 35:2 i završi 1:1. Niđe logike, klasični FM bug

onda sam shvatio da je problem u meni 😁 i da Zehcigeri sa mnom na čelu nikad neće u prvu ligu (i stvarno, ušli su bez problema u sezoni 2038/29 i odmah ispali)

onda sam preuzeo Feyenoord koji je na pola sezone bio 12. završim peti, ispadnem vrlo glupo u polufinalu kupa i popizdim

ponovim isto s Borussijom - konačno klubčina, 270 000 000 € za transfere (nisam potrošio ni cent 😀 ). Nakon 14 kola su imali samo tri pobjede. Eto mene i do kraja sezone smo samo dva puta poraženi 😎 Ispadnem jako glupo u polufinalu kupa od puno slabije ekipe, Werdera

i odem i od njih. Eto, spasio sam vas, podigao moral, dalje možete sami

dugo sam razmišljao što i kako dalje, nudile mi se neke reprezentacije, odbio sam ih i onda šest kola prije kraja sezone mi se javi Nantes. Ne mogu ni gore, ni dolje. Okej, taman nekoliko šarf utakmica da vidimo tko je kakav i onda na ljeto perestrojka

inače se čuda događaju 😁

nisu uspjeli Michels, van Gaal, Rijkaard, Van Basten, Koeman, nitko nikada, ali kada je došao Neno, lik lagano spakirao SP