Konti i Alašupak su moji drugovi sa zidića...
nerijetko smo se znali zapit tamo, bilo Ribarom i onim uprženim šećerom iz nečije garaže zvanim Cola, bilo onom dvoguzom Mrak piva, koje valjda jedino mogu piti notorni alkosi, što više nemaju ni J od jetre...
Alašupak bi tad zna zapivat Krunoslava Kiću Slabinca, ja bi u afektu te srcedrapateljne melodije kida i dera majicu, a Konti bi se popeo na zidić, u onom svom baloneru iz 1989.godine, pa bi ga rastvorio kad bi kakvo žensko prolazilo u sumrak i pokaziva im robina 'uda...
da ne ispadne da pričam bajke, evo crno na bijelo...
Gejlor nas je jednom uslikao, a vi pogodite koje je koji...
uglavnom, bit cijele priče je da ne dam ban na Kontija i Alašupka...