Iako moja ljubav prema Unitedu graniči s patološkom i nikad mi nije lako kad izgubi, drago mi je…
Drago mi je šta je moja ekipa ponosno i uzdignute glave otišla sa Wembleyja i pokazala cilom svitu kako se dostojanstveno gubi od Barcelone – bez tuče, naguravanja i ostalih pičkastih pomagala.
Drago mi je šta je večeras pobijedija čisti nogomet. Mnogi će govorit o dosadnoj Barceloni, predvidljivoj, čak i negledljivoj, ovakvoj, onakvoj, ali činjenica je da je zapravo to vrhunac taktičke evolucije - ne dozvolit protivniku da razvije svoju igru – a kako će je uopće i razvit kad nema balun u posjedu! I nema tog kluba koji nebi tija igrat kao Barcelona. Stvarno san mislija da će bar United imat pluća za Barcu – nisu. Jednog dana će se nać rješenje. Jednog dana.
Drago mi je šta je Barcelona večeras pokazala da je ono stvarno iritantno glumatanje nekih njenih pojedinaca ipak bija samo odgovor na grubosti Realovih mesara koji nisu mogli podnit to šta će njihov mrtvi magarac dobit još jedan šamar. Obzirom na ulog i pritisak, ovo večeras je bila najkorektnija utakmica ikad.
Drago mi je šta Kassai nije one dvi ruke svira ka penale. Koliko god mi ManUtd teče venama treba bit pošten pa reć da ili su trebala bit oba ili nijedan. A puno san skloniji drugoj opciji.
Drago mi je Ćosić
Čestitke Barceloni, vidit ćemo se mi još koji put…
P.S. VDS, hvala na svim ovim godinama, bilo je jako lipo.