VItez Matan napisa:
Baš mi je drago! Sjećam se EP u Srbiji 2005. Hrvatska je imala mladu i relativno jaku reprezentaciju koja se stvarno borila i svi su se htjeli dokazati ne samo kao pojedinci nego i kao momčad. I ide otvaranje prvenstva- domaćin nosi 15 zastava zemalja sudionica- samo nema hrvatske. čak su išla neka poluslužbena objašnjenja da ju nitko nije htio ponjeti. dvorana vrijeđa naše košarkaše na najgore moguće načine, predmeti padaju na teren. Sve to FIBA oprašta jer su na čelu Srbi. No, hrvatski košarkaši se bore i dolaze do četvrtfinala svima u inat. Trebalo ih je izbaciti što prije- svi su to vidjeli. U četvrtfinalu Hrvatska je igrala protiv Španjolske. Već tada je to bila super jaka reprezentacija, kasnije će neki od tih španjolaca postati top svjetski ili ako hoćete NBA igrači. Unatoč sudačkom utegu Hrvatska je nadomak pobjedi, a onda šlag na tortu UFC start na Marku Tomasu talijanski sudac ne sudi i Španjolska odlazi u produžetak. Tamo se nastavlja suđenje, našima pucaju živci i Španjolska dobiva. Otada su ti igrači tanki sa živcima i okarakterizirani kao luzeri na kvadrat... Izbjegavaju igrati za Hrvatsku reprezentaciju, reprezentacija pada i pada. Sad je Srbija imala mladu perspektivnu momčad ali... Drago mi je da su se sad poskliznuli na nusproizvod svoje kuhinje Srbi. Jako mi je drago, neopisivo!!!
Nisu mi i (hvala bogu) nikada mi neće biti jasni ljudi kao ti! Mogu da razumem ljude koji se bore za neke svoje ideale, pa i one koji su tim idealima zaluđeni, ali ne mogu (i neću!) da razumem ljude koji, kako bi opravdali i nametnuli neke svoje ideale, dogme, želje, izmišljaju i krivotovore. Ovo što si ti napisao je neverovatan izliv mržnje i likovanja. Odgovornost za iznetu reč, šta je to? Traganje za istinom, šta je to? Tebi je bitno da što više ljudi posvađaš, da u njihova srca i duše uneseš nemir i mržnju i pobudiš najniže porive i osećaje! A to je isti onaj put kojim idu mizantropi, psihopate, silovatelji, ratni zločinci,... Samo što ti nemaš priliku da se razmašeš... Društevene (zakonske) norme te sputavaju za veća "dela". Lako je ljude zavađati, huškati jedne na druge, lako je rušiti, ali treba ljude upućivati jedne na druge, spajati ih, pomagati im... Rekao bih ti da se sramiš, ali kako se sramiti može samo čovek, tebi je taj osječaj nepoznat!
Da se osvrnem i na utakmicu.
Nije strašno izgubiti od Španije. Nije ni neočekivano. Siguran sam da je ogromna većina u Srbiji to i očekivala (bilo bi zanimljivo videti statistiku uplata na kladionicama u Srbiji). Španija je verovatno najjača repka na prvenstvu, a ovo je najmlađi tim šampionata. Istina je da niko (pa ni Španci) nisu očekivali ovako težak poraz Srbije. Možemo se pitati zbog čega momci nisu odigrali sa puno žara, sportske drskosti i entuzijazma, ali im niko ništa ne može zameriti. Ispraćeni su sa dosta bojazni, a do danas su bili najveće iznenađenje. Možemo se baviti raznim teorijama, ali je očigledno da su ovu utakmicu izgubili još pre dva dana.
No nije poraz (pa ni ovolikom razlikom) ono što nas Srbe boli! Nama Srbima je najteže palo nepostojanje neke "kosmičke pravde". Niko nam ne može objasniti kako to da za izuzetan uspeh (osvajanje prvog mesta u grupi) budete kažnjeni?! I tu se završava sva priča...
Apsolutna je istina da ako želiš da nešto osvojiš da ne treba da biraš protivnike. Ali je isto tako istina da niko od ovog tima nije tražio (ni očekivao) da osvoje prvenstvo. San je bio plasman u polufinale. Ali samo san. Cilj - plasman na SP. Ovo je dobra, mlada ekipa i to je pokazala. Bilo je loših utakmica, ali i blistavih pobeda protiv samog krema evropske košarke (LIT, FRA). Upravo večerašnja pobeda FRA protiv SLO pokazuje da je Srbija zasluživala polufinale.
U svetlu "kosmičke pravde", mislim da FIBA mora razmisliti o promeni formata takmičenja... Kako je moguće dozvoliti da ekipa koja je posle dve faze takmičenja i 8 utakmica zauzela prvo mesto ne bude u polufinalu, a ekipa sa (teoretski) 6 pobeda i 5 poraza osvoji zlato?!
EHF (rukomet) je primer kako medalje treba da podele samo oni koji su celo prvenstvo igrali na najvišem nivou - samo dve prvoplasirane reprezentacije idu dalje (u polufinale), ostali "raus"!
Doduše, možda je takav sistem (EHF) malo i prestrog (ne baš i nepravičan), ali bi se ta "strogost" mogla otkloniti time što bi se napravio (PRAVEDAN) sistem po kojem bi prvoplasirani tim direktno išao u polufinale, dok bi 1/4finale igrali drugoplasirani protiv trećeplasiranih...
Pozdrav svim ljudima dobre volje!
[uredio Onaj što na brdu stoji - 19. rujna 2013. u 02:06]