Roko Ukic i Marko Tomas su vanserijski talenti, igraci sa smekom poput onog koji je krasio trofejne generacije pred raspad YU, i tu nema sta da se doda. Igraca tog kalibra, racunajuci njihove godine, jednostavno nema na prostorima SCG, Bosne i Slovenije, a najveca greska bila bi njihov direktan odlazak u NBA, bez prethodnog kaljenja u spanskoj ili italijanskoj ligi. U slucaju da ovog leta odu preko bare, najverovatnije bi im se dogodila epizoda slicna Rakocevicevoj, koji je u Timbervulvsima ispitivao kakvocu klupe za rezerve, da bi povratkom u Evropu, posle proslosezonskog boravka u Zvezdi, stigao do statusa mozda ponajboljeg igraca ACB lige.
Jedini koji moze da se meri sa Ukicem na poziciji broj jedan, racunajuci igrace te starosne dobi, jeste Bojan Popovic iz Refleksa. Radi se o drugacijem, polivalentnijem tipu pleja, koji je neretko igrac utakmice i sa 15 postignutih poena (protiv Zvezde najveci indeks korisnosti, racunajuci obe ekipe), dok se Leniju pise minus kada god ubaci manje od 20 poena.
E sad, neko voli format tipa Ukica (licno spadam u tu grupu, mora da se zna ko kosi, a ko vodu nosi), a neko rudare poput malog Popovica, koji pogadjaju, asistiraju, otimaju lopte, skacu... Ako se budu pravilno razvijali i jednog i drugog ceka ok karijera, a mozda i vise od toga.