Neko mi je ovde prebacio da opet pokušavam da proturim tezu da je Partizan u vreme vladavine Jugoplastike imao po individualnim kvalitetima snažniju ekipu.

Prvo, činjenica je da je na poziciji beka Đorđević bio talentovaniji, a Obradović daleko iskusniji od jednog Sretenovića, koga sam od milošte zvao "Kretenović" kad god bi promašio neki otvoreni šut. Kukoč reče da je Sretenović najbolji asistent i ja mu verujem jer to kaže Kukoč.

Drugo, igrači su se menjali, promenio se i trener, samo je Kukoč ostao sve tri sezone i baš u tom periodu Jugoplastika je osvojila sve što se osvojiti može. Kukoč je takav igrač koji svojom igrom ne samo razigrava, već i ohrabruje druge da daju svoj maksimum. On je u svakoj ekipi podređen kolektivu. Svojim asistencijama proslavio je Rađu, Sobina, Savića, stvarao prostor Ivanoviću, Perasoviću, Nagliću ... Zahvaljujući Kukoču, do tada dobri klupski igrači stekli su silno samopouzdanje, pa se dešavalo da Sobin pogađa vezane trojke u važnim mečevima (protiv Zvezde u Beogradu, u finalu plej-ofa), zato je i Perasović konačno "eksplodirao" i prestao da bude "večiti talenat", zato je Savić u samo jednoj sezoni od centra drugoligaške ekipe stigao do reprezentativnog dresa, zato je već isluženi Ivanović imao svoju drugu košarkašku mladost u Splitu ... Zato je uostalom i Sretenović, koga su izbacili iz Zvezde kao netalentovanog, zahvaljujući Kukoču, dogurao i do nacionalnog tima, iako je, objektivno, u tadašnjoj ligi igralo barem pet talentovanijih plejmejkera.

Ovo su činjenice koje nikako ne umanjuju uspeh Jugoplastike. Naprotiv.

Generalno, Kukoč i Rađa su po meni bili najbolji košarkaši tadašnje države. Tu bi pomenuo i Perasovića, koji je u trećoj trijumfalnoj sezoni Jugoplastike izrastao u najkompletnijeg igrača lige (najbolji odbrambeni igrač i fantastičan šuter)koji je na EP u Rimu imao bolju statistiku i od Kukoča, Rađe, Divca ...

I koliko je bilo samo upešatljivih momenata u šampionskoj eri Jugoplastike, ko bi se svega setio!

- Jugoplastika je prva okrnjila kult NBA lige kada je na McDonald turniru prvi put od svih evropskih ekipa i reprezentacija čitav meč igrala egal sa Denverom. Poražena je sa šest poena razlike, kažu da su i sudije malo nategle u odlučujućim trenucima, tako što su počele da sude po NBA pravilima.

- Neko je već pomenuo onu već legendarnu Kukočevu "bananu" šifonjeru visokom 2,15 i širokom skoro isto toliko zvanom Patrick Ewing. Sećam se da je do kraja meča ljutiti Ewing jurio Kukoča ne bi li mu vratio blokadu, što mu je i uspelo.     

- Treće sezone Željko Pavličević je sa potpuno izmenjenim timom (otišli igrači prve petorke Rađa, Ivanović, Sobin) rutinski osvojio sve moguće. U Parisu je u ključnim trenucima finala Kupa šampiona izvukao iz igre Kukoča, a na opšte iznenađenje, odlučujuću prednost doneli su Tabak, Pavićević i Naglić.

- Interesantan je bio i rezervista Naumovski koji gotovo nikada nije ulazio u igru u važnim mečevima, ali je prvi uletao na parket kada je bila neka frka na terenu. Kasnije, kada je otišao iz Jugoplastike, postao je jedan od najboljih i najtraženijih evropskih bekova.

- A šta reći za Žana Tabaka koji je osvojio sve klupske trofeje u Evropi i NBA sedeći na klupi?! Centar fantastičnih fizičkih predispozicija i nesumnjivo talentovan, ostao je nedorečen tokom čitave karijere, kao da mu je trebalo više samopouzdanja. Kada kažem da je bio talentovan, nisam jedini koji tako misli, jer ne bi tek tako igrao u velikim evropskim klubovima, ne bi ga tek tako ni Houston draftovao da skauti u njemu nisu provalili potencijal. A šta ga uostalom briga, ima dečko tri kupa šampiona, srebro sa OI, dva NBA prstena i još neku "siću" trofeja u nacionalnim šampionatima i kupovima ...