Gledao sam Cedevita – Zvezda i iscureo mi mozak
Možda ste primetili da je naslov ovog teksta u maniru naših prijatelja sa Vajsare. Međutim, za razliku od njih koji ciljano odu u Padinsku Skelu, kako bi mogli da napišu tekst „Bio sam u zatvoru i video Cigane džeparoše“, ja sam stvarno nevezano gledao utakmicu, pa sam dobio inspiraciju za tekst od više stvari iz nje.
Dojam hale
Prva stvar zbog koje mi je malo curnuo mozak je bilo podsećanje na to da je Cedevitina hala mala, pogotovu valjda ta strana sa koje je kamera, pa je kamera veoma nisko i pomalo neprijatna za gledanje. Nije strašno, ali definitivno je lepše gledati prenos iz krštene dvorane. Ovo je kao da gledate Lokijevu bubamaru na SOS-u i reportažu sa meča Ugrinovci – Jakovo.
Takođe, hala je sva u znaku proizvoda sponzora Cedevite, Atlantik grupe. Sa svih strana sevaju Cedevite, one Cedevite što se kupe u paketu sa vodom, smokiji, čipsevi, argeta pašteta i ostalo. Malo je to bezveze dekor za košarkašku utakmicu.
Retardirana Zvezda
Posle 1:1 u polufinalnoj seriji sa Partizanom, učinilo mi se da su se neke stvari u Zvezdi promenile, da je Radonjić dohvatio uzde kočije i krenuo da je dobro vozi. Jaka Blažič je poslat na klupu, Vilijams je zapravo šutirao iz pozicija iz kojih prosečan šuter, kao što je on, može da očekuje pogodak, Dženkins je dobio jače minute, i ekipa je u celini izgledala psihološki jako, izgledala je kao ekipa koja zna koliko vredi, koja se neće uspaničiti ni u kom trenutku, prosto, kao ekipa koja će završiti posao valjano.
Prve tri utakmice finala, dakle ne samo ova zadnja, i prve dve utakmice su pokazale da je to izgleda bilo nešto kratkoročno. Kmetine su kupljene pobedom protiv Partizana, Radonja je odjednom maestro, pa su sada veoma retki glasovi koji kažu da je Zvezda bila užasna i u prve dve utakmice protiv Cedevite, ali ipak ih ima, a evo, pridružujem im se i ja.
Naravno, Zvezda je odlično otvorila oba meča u Beogradu, igrala dobro u napadu, ali u opštoj euforiji vođstva, trijumfalnog završetka serije sa Partizanom, niko nije primetio koliko je kriminalna zapravo bila Cedevita u ta dva prva poluvremena. Bilo je sigurno tu itekako dobre odbrane Zvezde, ali bogami, bilo je i više nego dosta promašenih sasvim pristojnih, pa i otvorenih šuteva od strane Cedevite. I oba puta je onda Cedevita, sa samo nešto poboljšanom igrom, stizala ogromne prednosti Zvezde, oba puta je Zvezda upadala u psihološki ambis i stavljala mečeve u diskutabilne završnice.
Sve je opet bilo mučno gledati. Jaka Blažič ponovo dosta na terenu, promašuje zakucavanje kada treba da zapakuje meč, jer je zapeo kao majmunčina, jer i jeste majmunčina, ali nema veze, verne Delije vole svog energičnog bildea, te mu odmah zatim skandiraju još jedno JAAAAKA BLAŽIČ. Takođe, ni Radonja ne vidi ništa sporno u performansama Slovenca, te ga jakim minutima nagrađuje u utakmicama 2 i 3, a on to vraća promašenim zicerima, glupim faulovima i pasovima autu. Markus Vilijams se vraća dobrim starim procentima šuta od 19%, Dženkins igra 20 minuta, igrači padaju u bunilo na prve znake Cedevitinog povratka, ne mogu da prenesu loptu, svako dodavanje je polurizično ili rizično. I takođe, čini mi se da kao posledica Radonjinog kontinuiranog nekažnjavanja igračke bahatosti i gluposti, neki novi igrači, koji mi ranije nisu zapadali pod oko u tom kontekstu, počinju da donose veoma diskutabilne odluke na terenu. Mislim na Marjanovića, Mitrovića i Kalinića, a pogotovu na Marjanovića. Da li je neko primetio kako od početka serije sa Cedevitom, Marjanović kontinuirano uzima vrlo kurčevite i teške šuteve, neke munje fore iz rolinga, podaleko od koša, i svi se završe baš teškim promašajima. Ko zna, možda su mu ušle u glavu te priče u fazonu Bobi idi u NBA da jebeš Hauarda u bulju, i slično. A i cele sezone gleda da Mvil recimo, zasipa protivničke koševe ciglama i niko mu ništa ne kaže, pa se probudila želja za avanturom i u njemu? U nešto manjoj meri je glupe odluke imao Mitrović. On je odigrao dobro obe utakmice u Beogradu, i stvarno moram da ga pohvalim kako fino izvodi bacanja, ali je i on nekoliko puta probao neke stvari koje prosto ne bi probao kod ozbiljnog trenera, jebiga. Prosto neke stvari, koje ne mogu da zamislim da proba igrač kod Željka Obradovića, na primer. A što se tiče Kalinića, on je bespotrebno ulazio u dribling nekoliko puta, što mu sigurno nije jača strana.
Sve te stvari su bile posebno snažne u utakmici tri, i mozak mi je snažno cureo. Mislio sam da bi Zvezda, posle dve loše, ali dobijene tekme, mogla u treću da uđe suvereno, sa svešću da su bolji, sa željom da se sa snažnih 3-0 u pobedama, pokaže ko je gazda u SFRJ. Međutim, Zvezdini igrači su odigrali kao kurtoni. Marjanović je šutirao za centra skandaloznih 4-12 iz igre, Mvilara virus ga je potpuno obuzeo u ovoj utakmici, kakvi su ono šutevi Bobi, koga ti zajebavaš. U defanzivi, centri Ceđevite su se dobro zabavljali i sa njim i sa Tejićem mađijom, mada ok, i Barać i Bilan su stvarno dobri igrači. Barać je u tamnijoj fazi karijere, ali je igrač zapaženih uloga u evroligaškim timovima, što sigurno nije mogao tek tako da dobije. Dženkins 20 minuta na terenu, a šta će mu više, pogodio čovek 4 od 7, ne treba Radonji to, treba mu energija Jake Blažiča koji je igrao 17 minuta, 1 poen uz šut 0-3 i polovičan učinak sa jednog odlaska na liniju, četiri skoka i četiri prodate lopte. Četiri prodate lopte je imao i moćni Jović, uglavnom metodom hajde da polupanično dodam igraču kojem odbrambeni drži ruku na liniji pasa, jer sam stao sa driblingom metar ispod pola, jer sam guzata sporoća na mestu pleja. Zanimljive su bile i dve šutnute trojke Tejića. Ok, dosta modernih četvorki zna da opegla trojku, ali meni nije baš delovalo da je Tejara ta streč četvorka, a svakako me nije razuverio sa ona dva impozantna pokušaja. A Mvil je imao još jednu opuštenu utakmicu, bacio dve tri cigle, promašio dva bacanja od pet, prodao po koju loptu, učipio pet poena, laganica. I naravno, sve u svemu vatrena i motivisana predstava Zvezdinih igrača.
Radonjić očigledno ipak nema nameru da popravi te neke stvari u svom menadžerisanju tima, i očigledno nije čovek koji kao kapetan, menadžer, obezbeđuje najbolji psihološki momentum svoje skupine. Šteta je da se zbog toga propuste određeni rezultati. Ne mislim da trener može da napravi neko čudo svojim doprinosom, ali evo recimo, u Evroligi ovakvoj kakva je, ovaj tim Zvezde, a da je snažan mentalno, i da nema ovih nabrojanih gluposti, bi vrlo moguće igrao četvrtfinale.
Gledanje Nemanje Gordića
Nemanja Gordić je gadna pojava i kada ti tiket ide dobro, a kamoli kada ti ide loše. Prva pomisao kada ga vidim mi je uvek: Šta ćeš ti u košarci? Ti si deo sveta fudbala. Ne kažem sad da je svet košarke neka aristokratija, ali svakako postoje razlike između sveta košarke i sveta fudbala, pre svega jer je svet fudbala kriminalan.
Ta kmetovska seljoberska pokvarena neuredna faca mi je mnogo prirodniji prizor na meču Napredak – Mladost Lučani, nego u košarkaškoj hali. Nije samo faca u pitanju, tu su i njegove gestikulacije, govor tela, reakcije na terenu, sve je potpuno fudbalerski. U četvrtoj utakmici protiv Budućnosti, nekih pola minuta pre kraja, nešto ga je jače faulirao igrač Budućnosti. U pitanju je bila penal završnica, Cedevita je imala prednost, ali se Gordić taj meč, kao i u mnogim drugim, mučio sa penala. Pao je kao pokošen u klasičnom JSL maniru, onda je imao onu jadničku bolnu facu fudbalera, onu koju nijedan muškarac ne bi nikada smeo da ima, i onda je jebeno isfolirao povredu, kao šatro nije mogao da se odmah vrati na teren, nego ga je zamenio Pilepić koji je onda rutinski ubo dva dosta bitna bacanja za Cedevitu. Cela priča se zaokružila posebno jadnim završetkom, jer je Gordić opet ušao do kraja, posle nekih minut dva realnog vremena.
Atmosfera u hali
Juče smo mogli da vidimo kakve pogubne posledice ima globalna popularizacija organizovanog navijanja. Eto, Zvezda ima organizovanu navijačku skupinu, koja ima širok dijapazon pesama, koja lupa u bubnjeve, to imaju i Partizan, i Dinamo, i Hajduk i KK Šibenik i mnogi drugi.
I onda jebiga, publiku Cedevite bude sramota da samo sede i prate utakmicu, jer to je bože moj nenormalno, pa moraš imati kop jebiga, i onda organizuju 50 nekih zgubidana da tuku u bubnjeve besomučno, kao goniči veslača, i pola hale svaka 2 minuta minut i po viče CEDEVITA CEDEVITA. Stvarno je bilo naporno za mozak. Kao Pes kad igraš naduvan sa ortakom i ućutite se i mračnom sobom odzvanja ritualistički poj Konamijeve ideje dobrog prikaza virtuelne publike, koji uvek viče nešto tipa ALTINTOR, ko god igrao. Samo što je ovo bilo još gore, jer Ceđevitu uglavnom gledaju neke žene i deca, pa se probijaju piskavi zvuci.
Tarzanija.com
[uredio LBJ - 01. svibnja 2015. u 23:11]
