Jotojoto je napisao/la:
Prijatelju, ne znam otkada pratiš košarku, ali imaj u vidu činjenicu da je jedan od uvjeta nastupa Dream teama u Barceloni 92 bio da ne podliježu anti-doping testovima. I kasnije se prilikom nastupa amera na FIBA-inim natjecanjima govorilo o tome, kako su od toga "izuzeti".
Dražen se u NBA, pogotovo prijelazom u Netse "udvostručio" i izgledao poput zvijeri. Ne tako davno se povodom izjave Reggija Millera o tome kako mu je bio neugodan za čuvanje, dodao kako je, osim trash talka na njemu nepoznatom jeziku, Dražen imao vrlo neugodan miris. Na to su se nadovezali neki stručnjaci (možda i "stručnjaci") objašnjavajući da od uzimanja steroida znoj zna zaudarati.
Kukoč također u prvoj sezoni, nabacio valjda 15-20 kila na sebe, što ga je ne samo usporilo, nego se spekuliralo o korištenju "nedopuštenih sredstava". Možeš misliti kako su oni Kukoča, koji je imao nadimak "Oliva" (oni koji su gledali ili čitali strip o Popaju zna kako je izgledala njegova voljena) izjačali na prirodnim proteinima.
Pri tome mi ne pada na pamet negirati rad koji ulažu preko ljeta (ono Lebronovo vježbanje sa pneumaticima od teretnjaka i tome slično), ali ne vjerujem da tu nema i onoga drugoga, samo se o tome ne govori javno.
Vidi cijeli citat
Ne znam za '92 godinu koliko je to tacno ili je to neki mit, jer se od 2008.godine prica kako oni ne prolaze doping testove, a istina je na kraju ispala da svi prolaze kontrolu kao i ostali timovi i da nisu "izuzeti". Drazen je sam rekao da je u NBA ligi trenirao puno vise i da kad je tek presao tamo video koliko je malo trenirao i koliko je stvari propustio, a svi ovde znamo o legedarnim Drazenovim treninzima. To da li neko smrdi ima vise razloga, tesko da moze Drazen da smrdi, a da ostali igraci na smrde, sto ne krenes od logicnijeg redosleda, da je to nesto genetski ili ima veze sa ishranom koju je uzimao u tom periodu?
Fora je sto su Amerikanci u svim svojim sistemima treninga daleko uspesnji od nas. Za krace vreme odrade istu vezbu, sa daleko vecim efektom. Paspalj je pricao o tome...
"
U tom nekom raspitivanju, čujem ja, počinje neki kamp, počinje nešto...mislim se, šta li ovi rade na tom kampu brate mili kad toliko pričaju o tome. Pitam ja tu – u tom momentu, već umem da sklopim tri rečenice – Williea Andersona, za koga sam kasnije shvatio da je jedan od najvećih neradnika, je li Willie, majke ti, kako je to na kampu? A on će meni,auh, to je strašno. To se po celi dan trenira. To je ludilo. Uf jebem ti, mislim se. Nije valjda gore od ovoga što radim sad, treniram po osam sati. I počne tako kamp, ujutru, dva sata neka priča, pa neko trčanje. Drugi dan, isto neka priča, pa malo trčanja. Treći dan, četvrti...i vidim ja, ovde se ništa ne dešava. Mislim, trening dva puta dnevno al' to znamo ceo svoj život. Pitam ja Gregga, je li, kad počinje ovaj kamp? On meni, počeo je. Pa ka'ćemo da treniramo? Pa, to ti je to, kaže on. Znači šest dana po dva treninga, sedmi dan neki scrimmage, malo taktika, malo individualni rad, posle dvadeset dana neke prijateljske i to je to. A mi, znaš, u tom momentu, mi smo ta neka naša škola, treniramo kao konji, bez pogovora, to što ti kažu to radiš, niko te ne pita, samo radiš, i, to i daje neke rezultate jer smo mi tada ipak bili najbolji. I to ne tu, nego si najbolji u Evropi. I sad odjednom dolaziš na neko drugo mesto i pitaš se, kako su oni sad toliko bolji, a treniraju tako malo? A posle shvatiš da su oni neuporedivo bolji u svemu što rade, da imaju neuporedivo više znanja, i da te neke stvari što mi radimo po ceo dan oni urade mnogo brže."
Jos dok smo bili Jugoslavija profesor Aleksandar Nikolic je isao u Ameriku i dosta unapredio u tom pogledu nasu kosarku jer je preneo neke njihove sisteme na nasu kosarku. Nasi su npr.imali i ponude Americke selekcije da se zajedno spremaju na Havajima, ali nasi nisu hteli iz razloga sto bi Amerikanci kao mogli da vide kako mi igramo i neke nase takticke varijante, a iz ovog vremena se vidi da smo ustvari trebali da idemo i da bi odatle mogli samo da naucimo i da mnogo unapredimo nasu kosarku.