Na pocetku pozdrav svima posto mi je ovo prvi post.

Vrlo pazljivo pratim napade na klub koji volim, a koje je zapoceo "srbin".

Pocecu od "dopinga". Ne mogu da tvrdim ni da se dopinguju, a ni suprotno. Medjutim, imam par zapazanja u vezi sa tim. Prvo, vrlo trulo izgleda kad se kaze : ZVEZDINI KOSARKASI SE RAZBIJAJU OD DOPINGA. a to se ne potkrepi nijednom cinjenicom, koja se opet navodno zna ali ne sme da se saopsti. Da li su se razbijali i prilikom nekoliko poraza od, kako Vi kazete, indijanaca? Ili mozda doping deluje samo kada se pobedi? Pretpostavljam da mnogi kosarkasi uzimaju sve i svasta ali ne mogu a da ne primetim da je vecina kosarkasa zvezde tanka k''o grisini. Pogledajte Bogdanovica, Dozeta, Bjelicu, Mirkovica, Richardsona... Nemamo bukvalno nijednog igraca "bodibilderski" gradjenog. To se bas ne moze reci za ekipe koje trenira Zeljko Obradovic i njegov drugar, kondicioni trener Sead Krdzalic. Setite se kako su izgledali svi do jednog igraci Benetona, a kasnije i Panathinaikosa. Kao da su se spremali za Mister Univerzum, cak i plejmejkeri. Ne tvrdim da su oni koristili doping ali ako treba da biram izmedju zvezde i njih...

Sto se ovog teksta koji ste copy/pasteovali, ja tu sem mesanja politike u sport ne vidim nista lose, naprotiv.

[QUOTE] Da bi se to dogodilo trebalo je da se u Zvezdi "dogodi" Zmago Sagadin, pošteno rečeno ne preterano simpatični slovenački stručnjak, ali, sigurno dobar stručnjak. I još nešto, mnogo značajno: čovek koji nije sklon kompromisima, autokrata, hoće svakog da čuje, ali sam odlučuje.

Ima Sagadin nešto što u toj trenerskoj profesiji u nas i nije baš karakteristično. Nešto što smo u velikoj meri neobično cenili i kod Partizanovog fudbalskog trenera Nemda Lotara Mateusa: i pred utakmicu sa najjačim protivnikom, pošto ga izdašno nahvali, svojim igračima kaže da je sve na kraju krajeva relativno, jer na terenu su "jedanaest protiv jedanaest", pobeda se osvaja, niko je ne poklanja.

Zašto Zvezda imponuje svojim stilom u srpsko-crnogorskoj košarci? Pre svega zato što njeni i "bezimeni" igrači ne priznaju autoritete na papiru, zato što su fanatično disciplinovani, isto tako fanatično požrtvovani, zato što veruju treneru koji je uspeo što niko nije - od početka do kraja utakmice bukvalno je cela Zvezda na leđima protivniku, sudijama, igra cela klupa, igraju i svi oni koji na njoj sede...

Taj Zvezdin presing je teško izdržati, i njeni početnici osećaju se kao asovi, njihovi navijači su tu energiju takođe prihvatili i to je sada lavina koja pred sobom sve ruši, sve melje.