Iako je regionalna liga kao ideja bila dobra, jer je trebalo da bude zamena za ligu SFRJ koja je bila jedna od najjačih u Evropi, tokom godina nije pokazala očekivane rezultate. Više je ostala zapamćena po navijačkim incidentima nego po tome što je iznedrila nove asove svetskog formata.

 

Glavni razlozi za ukidanje Jadranske lige su:

 

1) U Srbiji vlada opšte mišljenje da je Jadranska liga odgovorna za sunovrat srpske reprezentativne košarke. Mislim da je to samo izgovor koji "ne pije vodu". Mi Srbi uvek volimo druge da optužujemo za našu glupost ili nerad. Činjenica je da smo osvajali medalje dok su naši glavni igrači u reprezentaciji bili košarkaši koji nikada nisu ni igrali u srpsko-crnogorskoj ligi ili su igrali još u ligi SFRJ - Divac, Đorđević, Savić, Bodiroga, Jarić, Paspalj, Gurović (on je prvi put zaigrao u domaćem šampionatu tamo neke 2003. ili 2004. godine), Rebrača. Kada su se oni povukli, igrači koji su stasali u domaćoj ligi nisu bili dovoljno kvalitetni da ih zamene.

 

Upravo zbog toga bi se raznoraznim "ekspertima" izbio glavni argument iz rukava da je Jadranska liga odgovorna za sve. Kada srpski klubovi ne budu više učestvovali u ovom regionalnom takmičenju, a rezultati reprezentacije i dalje budu ponižavajući, možda će se svi okrenuti sebi i tražiti prave razloge sunovrata srpske košarke.

 

2) Formiranjem Jadranske lige potpuno su zapostavljeni mali košarkaški centri koji su u SFRJ davali najveći broj igrača. Treba li da podsećamo kakve asove su dali Split, Čačak (Kićanović), Šibenik, Kragujevac, Rijeka, Užice, ...

 

3) U Srbiji je to slabije izraženo, ali u Hrvatskoj su se vodeći klubovi pretvorili u legije stranaca, gde domaći igrači imaju samo epizodne uloge i nikakvu šansu da kroz veću minutažu i veću odgovornost u igri steknu samopouzdanje koje je najvažnije u vrhunskom sportu. Učešćem u nacionalnoj umesto regionalnoj ligi i ograničavanjem broja stranaca stvaraće se široka baza domaćih košarkaša, a iz kvantitea mora da se stvori i kvalitet.