Jučer sam imao vremena popodne, bolja polovica je dežurala (bok Grunf, bok Maci!!), a nije bilo za ici van, pa sam imao Eurocup maraton. Nisam bas detaljno gledao sve tekme, jer sam zvirio okolo, ali ovo je moj dojam.
Rytas – Unicaja
Ovo je bila najbolja utakmica koju sam jucer pogledao. Ako ne najbolja - najzanimljivija, svakako. Tajmlajn utakmice:
- Rytas poveo 9:0 u manje od minute
- Unicaja izjednačuje i prestiže na 13:11
- Rytas radi seriju i vode 32:19
- Unicaja odlazi na poluvrijeme s vodstvom 36:34 nakon serije 17:2
- treća četvrtina – nitko ne može dat koš. Pobjeđuje tko prvi dođe do 66? Lol niqqa, nitko neće doć do 66 ni da uvedu petu četvrtinu
- Rytas ubacuje u mlazni pogon u četvrtoj i rastavljaju Unicaju
Rytas je igrao kao i inače, pametno, litavski itd., ali djelovalo mi je manje tečno nego inače, više se oslanjalo na to da bekovi nešto iskreiraju sami sebi. Kramer ionako nije neki skorer, Girdžiunas nije zabio ništa do 4/4, a isto važi i za Seeleya. Jako su lijepo igrala oba centra u tom periodu, i Echodas i Kairys su radili sve što treba. Bar u napadu. U četvrtoj četvrtini se nije ništa promijenilo, samo je krenulo ulaziti ono što nije ostatak utakmice. Seeley je stavio dve trice preko ruke, Bendžius se razigrao (nakon 2 trice u 2/4 više mu ništa nije ulazilo idućih 15 min, sve do 4/4), Kramer je napadao closeut i imao jedno svjetsko zakucavanje (posebno impresivno kad znaš da dečko ima 191cm). Možda ta 4/4 nije ogledalo kako će igrati, jer im je fakat sve išlo, ali isto tako – ni prve tri četvrtine nisu ogledalo njihove igre, jer im tad ništa nije ulazilo s udaljenosti veće od 3m od koša.
Kod Unicaje sam najviše gledao Lessorta iz lanjske CZ. U prvom poluvremenu se činilo da nije polovio konce na ovom levelu, promašivao je zicere, u obrani su ga punili i Echodas i Kairys, pa je ušao Shermadini koji je na iskustvo i masu to malo počepio. Ali od kraja druge četvrtine i u trećoj, sve što je valjalo od Unicaje je išlo kroz njega. Rješavao je u napadu bez problema visoke Rytasa. Manji je od njih, ali je motoričniji, okretniji, žilaviji. Ništa nije radio na silu, sve je riješavao tako da okrene protivnika i dobije zicer. I dobro je pratio sekundarne akcije i smetlario. Sve u svemu, dopao mi se. Ostatak mi nije upao u oči. Wiltjer je bio beskorisan ako mu šut nije upadao; Waczynski je radio isto što i protiv nas, samo je dobio par šuteva, a ne lovačku dozvolu; Roberts vidno „nije u tonusu“.
Galata – Andorra
Utakmica se razvijala kako je Galatasaray dozvolio da se razvija, odnosno kako im se kolektivni mozak palio i gasio. Komentator na SK je bio naporan sa hvaljenjem Arapovića.
Čini se da su pogodili sa svim Amerima (tu računam i Novozelanđana, prošao je NCAA). Na pleju imaju Tai Webstera, koji mi se jako dopada. Sve radi u jako visokoj brzini. Može si iskreirati šut, ali ne siluje, gleda uvijek bolju poziciju iako ima skillset biti i vrhunski indijanac. Jako fino se snašao i kao drugi bek kad je Harrison praktički bio lead guard i organizirao napade. Otvarao se u kuteve za tricu i dobro služio kao sekundardni kreator ako bi Harrisonov napad propao. A samo su mu 23 godine. Reče komentator da ga je Ceda jako htjela ovo ljeto. E, pa, šteta što nije uspjela i dovesti ga.
Hayes je lani svoju prvu pro-sezonu odradio po desetodnevnim ugovorima u NBA i sad se preselio u Europu. I to šljaka za sada. Mada Andorra nije neko mjerilo za išta. Najdominantniji je bio Auguste koji se lani nije snašao u Panati, ali ovdje je zabijao kako je htjeo. Vidjet ćemo kako će se razvijati i kakva će mu glava biti, jer čini se da je za Eurocup vrh, a za Euroligu (baerm lani) nije dovoljan.
Zanimljivo je i što su im svi 'Ameri' (Hayes, Webster, Harrison, Auguste) jako mladi (21, 23, 23, 25) i imaju neki pedigre u smislu da su se povlačili po rubovima NBA momčadi. Nisu iz one kategorije nedraftanih koji su odmah preselili u Europu i onda se stepenicu po stepenicu penjali.
Što se tiče utakmice, Galata je to kontrolirala bez beda, iako bi svaku četvrtinu upali u neku crnu rupu od par minuta. Nije da im nije ulazilo ništa u tim minutama, nego bi se desio blackout. Lopte bi ispadala, letile u aut, sudarali bi se, kaos. Tu je prednjačio Klobučar, kojem je sinoć netko valjda ubacio nešto u piće. Stabilizirali su to ubacivanjem Koksala umjesto njega, al Slovenac se nije trijeznio cijelu tekmu. Šteta, jer mi se inače jako dopada. Arapović je skakao i trudio se, ali vidi se da je dugo bio van igre. Ne toliko na fizici, već mu je igra djelovala prebrzo i konfuzno. Takav sam dojam dobio, barem.
Kod Andorre ništa za prijaviti. Vitali i Luz su puno zujali i trudili se, ali malo meda dali, a bivši zvezdaš Ennis radio što je htio. Ne mogu reći koliko je to znak toga da je dominantan, pošto je jedini koji je mogao vući u toj ekipi, ali svakako su mi se svidjeli neki relativno pametni potezi koje je radio. Čovjek ima šampionski pedigre s Villanove i mislim da bi se mogao nametnut s vremenom kao Euroligaško rješenje negdje.
Valencia – ASVEL
Ovo sam najmanje i gledao. Bilo je slično kao i Galatina tekma, di je Asvel igrao koliko je mogao od protivnika. U prvom poluvremenu su se još držali, ali kasnije raspad. Valenciju sam dosta gledao lani i nikako mi nisu igrali tečno, sve je bilo nekako na muku i znoj. Ni ove sezone mi se ne čini bolje, samo bih rekao da su bolje pogodili s prinovama. Thomas je bio solidan, a Labeyrie je protiv Asvelovih visokih radio što je htio na istu foru kao i Lessort protiv Rytasa – brži je, agilniji, spretniji. Upariš ga s pokretnom planinom Dubljevićem i visoki ti rade što hoće, bar protiv ovakve konkurencije.
Kod Asvela također ništa za prijaviti. Bilan je i dalje Bilan. Sviđaju mi se neke stvari kod njega. Ajmo reći da me podsjeća Vučevića (ne za siromašne, nego za gladne iz trećeg svijeta) – ima finesu oko obruča, ima dosta meku ruku, nije kronično nekoordiniran, ali čim naleti na nekog fizički spremnog i spremnog igrati fizički – ne može ništa ni u obrani ni u napadu. To se vidilo u prvom poluvremenu di je radio probleme Valenciji u određenim momentima, dok su ga u drugom više pustili u ruke Labeyrieu, nego Dubljeviću. Kalnietis, Lighty i Slaughter su nešto pokušavali, tu i tamo bi im legla koja trica, ali sve u svemu – meh.
