Jutro nakon nema se šta zamirat ekipi, opet velika borba i želja al nije išlo. Kad se na to nadoveže ozljeda i loša šuterska večer imamo to šta imamo. Prva četvrtina za zaborav, sve šta se moglo falit se falilo. Zato borba i želja u drugoj su ono šta bi i jače ekipe tile da imaju. Jučer triba samo istaknit malog Šarića, triba mu dat da igra, ima bezobrazluk koji triba i može samo napredovat. Vidilo se da nam fali dubina koju nosi Paić, a kad nema još ni Pleadina to je teško za iznit. Idemo dalje u Slovačku, samo borba i želja i obranit tih +7. Valjda će i šut otvorit.
Šta se tiče Cibone iskusniji su i fizički jači. Može Sesar iza trubit od poštovanju i publici koliko oće ali pokazali su kompleks kad zadnji 9sec zovu akciju dok su sva dica u igri. Isto tako naš napad prije toga Kapusta očiti faul sa leđa na Mylesu srića pa se momak nije ozljedija. Eto u tim nekim situacijama se vidi frustriranost pojedinaca, a o nekim pojedincima za foruma koji svašta pišu kontra Šibenke, dok su ih dica u drugoj četvrtini satrala, neću trošit riči. Više vridi 10 poena Šarića nego cila statistika Aranitovića i Kapuste skupa.
Volim te Šibenko i živi se za onaj delirij krajem poluvrimena. Momci su zaslužili onako puno, šteta šta zdravlje ne da da se pokažu maksimalno.
