Uz već opjevane probleme s ozljedama, na naplatu dolaze i greške koje je Milačić napravio kod formiranja rostera za ovu sezonu. Najveća je ona koju se odavno zaboravilo, a to je legendarni Michael Brown, kojem je Mićo - po svom ustaljenom običaju - htio dati sve ovlasti u ruke. Kad se ovaj skupija doma, ostalo se bez jedinog kakvog-takvog kreatora, ali to je palo u drugi plan zbog kompletne centarske linije van stroja. U jednom trenutku je doslovno jedini zdravi visoki bio Perković, i kompletni fokus je bio na tome. U međuvremenu se krpalo s Klarinom, koji je bio playmaker u mlađim kategorijama, ali koji u seniorima sve više postaje drugi bek. Babić može s krila kreirati, ali on ovisi o tome na koju nogu se ustane taj dan. Bit će dobar igrač ako uspije preboljeti te dječje bolesti, a to će naravno biti u nekom drugom klubu pa ćemo se pitati zašto nije tako igra za Šibenku. Isto može i Lukić, ali on će prvo (opravdano) gledati razigrati sebe, a tek onda ostale. Foremana bi ostavija za 1000-1200 eura ako želi samo zbog lakrdije, a tu i tamo može poludit ka protiv Cibone.
Uglavnom, dovest ovu sezonu nekako kraju, na lito žešći reset. Nisam ni sam pametan kako se postaviti prema Pandži, generalno nije impresionira, ali istina je da je doša na tuđu selekciju. Opet, s druge strane, nitko mu nije drža pištolj na čelu kod potpisa ugovora, plus sam je više puta naglasija da mu je baza mladih igrača intrigantna i veliki izazov. Više sam za ne nego za da, ali o tom potom.