nisi pitao mene, ali eto da se uključim...
U teoriji izgleda lako da igrač 15-20cm viši od svog čuvara dominira leđima i sa horog i poluhorog šutevima, ali to bi možda i bilo da se igra klasična 1 na 1 košarka.
Problem je u tome što danas većina ozbiljnih timova igra kombinovane timske odbrane, i taj centar od 220cm neće ostati sam sa svojim čuvarom, nego su takvi igrači idealni za udvajanja. Recimo ako se njemu spusti lopta na desnoj strani reketa, protivnički bek najbliži njemu će se spustiti da udvoji (a pritom sa velikim šansama i da ukrade loptu čim je visoki 220cm centar spusti u dribling u zidanju), a ostali odbrambeni igrači će se rotirati prema njemu, tako da će ostati slobodan samo jedan igrač, i to obično onaj najdalji od njega, u suprotnom kornetu.
Ako taj 220cm visoki centar ima dobar pregled igre i ako može pogoditi pasom tog svog udaljenog saigrača na otvorenom šutu, onda OK, ali budimo realni, većina tih tornjeva nema takav pas.
Ukratko, Ivišić dok se namjesti na postu i zatraži loptu, vrlo brzo će se naći u "sendviču" i ako nema dovoljno brze ruke i brz mozak, džaba mu 220cm, biće samo teret svom timu ili će se prekvalifikovati samo da služi kao anchor u odbrani, i profesionalni postavljač blokova u napadu.