Moje mišljenje je da Šarić nije bio toliko iscrpljen koliko su ga Srbi dobro zatvorili, a i ušao je u kontra-ritam od prve minute. Mačvan mu je stavio dve trice i tu je već ušao u veliku nervozu, kasnije uglavnom nastavio. Totalno mi je nejasna tolika količina nervoze tijekom utakmice, možda zato što im je toliko stalo.
Španjolci plaču, kukaju i simuliraju, al ovo su baš izljevi bijesa i isčuđavanja. Kulminiralo je kad je odgurno Jokića, a to što je ovaj poletio do klupe to ga može biti sramota, čovjek od 210 i 120 kila pada ko dojenče, katastrofa. Mene bi bilo stid tako simulirat, ali dobro, manje bitan detalj, puno je bitnije oličenje Šarićevog stanja u na utakmici.
Šarić na kraju krajeva nije bio toliko očajan kada se trezveno pogleda, koliko je bio nemoćan.
Babo je po meni uzeo premalo lopti, posebno za tri i posebno u trećoj. Može pucat preko svakog, na kraju šut 50% pa šta nisi uzeo još 4-5 šuteva, posebno jer napad nije bio tečan i nije bilo neke bajne igre.
Na kraju krajeva, čestitke momcima. Opet je ostao gorak okus (je) i Babo je to rekao, nije đaba sve, ali kad dođeš u situaciju da 2 minute prije kraja u 1/4 napadaš na -1 pa popušiš, onda ti malo važi što si sredio Talijane, Grke i Španjolce prije toga. Za nekoliko godina će vrijedit puno više, nego danas.
Ja se ne sekiram previše, ne mogu reći da nisam proživio utakmicu kao da sam s njima, ali dolaze bolji/drugi dani to je i više nego očito.
Košarku su vratili, neki "šušur" će sigurno biti. Okosnica za 2017 : Ukić-Simon-Babo-Hezonja-Babić / Bender-Šarić-Žižić-Zubac/Bilan-Planinić plus neka jedinica i jedan vanjski i to je to, biti ćemo 30-40 % jači, što znači da ćemo imat (napokon) momčad legitimnu za medalju.
Moja duša živi za tebe...kad je tesko i kad sunce miluje...