Srbi dobijaju u poslednjoj minuti tako sto Bora Stankovic zabije tricu iz loze.

Jedina nam je šansa to što će na Srbima psihološki pritisak bili golem a oni su poznati da se u tim situacijama snalaze kao Belgijanci na Euroviziji!
Samo, mora nam se sutra ukazati nekakav naš Tim Cahill!

1000 eura na to da će Slavko spomenut tricu Đorđevića sutra - minimum dvaput.  On se valjda od tog trenutka izgubio u alkoholnom deliriju i to mu je bio point of no return.

Stvarno je legendarno rasulo od komentatora. Mada još uvijek ubode tu i tamo dobru foru u kojoj se smiješ s njim, a ne njemu. Npr. mora mu se ponovit i priznat ona jučerašnja - ''i evo problema za nas, imamo slobodna bacanja.'' Vidio Slavko da je brazilski Vrag odnio šalu pa digao ruke i on.

Sutra garantiram izjavu kad budemo gubili 15 razlike tipa: ''Dobro, za utjehu imamo to da barem neće biti neke ubitačne trice u zadnjoj sekundi''. A ako bude kojim čudom egal - onda će bit: ''Samo da se sve ne svede na neku tricu u zadnjoj sekundi!''

A sad kviz:
Kada je Hrvatska igrala lošije na nekom velikom natjecanju?

Meni je Slavko-radost loptanja pod obručima- Cvitković i dalje kralj ma šta ko govorio!

U psiholoski zeznutim situacijama tesko da ima jacih u ovom sportu, a mogu reci i za mnoge druge koje ozbiljno igramo...

Odakle da krenem, od penala 1991 i zvezdinog osvajanja LS, Djordjeviceve trojke u zadnjoj sekundi za osvajanje evropske titule 1992,  trojke sa vama 1997, pobeda u zadnjem minutu protiv Rusa 1998 za svetsku titulu, nadoknadjivanje minusa od 8 koseva 2.5 minuta pred kraj sa Argentinom 2002 za svetsku titulu, pobeda u vaterpolu u Kranju u finalu kad ste vodili 7-4 a pukli 8-7, 2-2 na Maximiru kad smo otisli na evropsko a vi ostali kuci, pobeda nad Slovencima prosle godine u polufinalu, a vodili su celu tekmu, trojka Kecmana...

Smesno je prozivati Srbe za "brainfart", desava nam se ponekad, ali karakter kad je jako vazno je dominantnija karakteristika.

Pogotovo vi ne bi trebali da pokrecete taj argument u vezi kosarke.

Strah od pobjede je gadna stvar. Ako se ne suočiš s njim - najlakši način za bijeg ti je da izgubiš. Našim dečkima se sad sve pomiješalo - i strah od poraza i strah od pobjede, a kad si u takvom škripcu il izlaziš jači, il se raspadaš. Trend je prema - raspadanju.

Za sve to riješit potreban je izboj tzv. ''balkanizma'', divljačkog dišpeta - nazovite ga kako hoćete - što je u stvari sve na divljaka (kako se stvari i rade kod nas) ili vrhunski sportski psiholog - koji bi u najidealnijoj situaciji utjelovljavao vrhunski trener. Ali...

Pozdrav svima

Ili pobjeda - bilo kakva ili poraz od 30 razlike. Sve između neće biti dobro za budućnost hrv. košarke. Oko toga se možda možemo svi složiti - navijačke strasti na stranu.