- Pročitao sam to opet u tvojim novinama. Eto, ispada da je to važnije od rezultata.

Dobro, ne bih rekao da je važnije, ali Pino se ne da...

- Sad ću ja tebi objasniti kako je bilo.

A bilo je, kaže Pino, ovako:

- Ona je bila policajka, podrijetlom Talijanka, bila je pod punom ratnom spremom. S palicom, pištoljem.

Pričali su i sjeli nešto popiti.

- Ja kavu, ona čaj. Dohvatila se limuna, cijedi limun u šalicu, a ja pitam, “mogu li pitati nešto što bi možda moglo biti malo neugodno?”.

Nema problema, mogu pitati što hoću...

- Onda dobro, znate li razliku između limuna i sperme?

Ne zna.

- Onda kušajte limun.

I još nešto.

- Pitala me čime se bavim, ja kažem hortikulturom. “Zanimljivo”, kaže ona. Zanimljivom, bavim se hortikulturom međunožja.

Tako je to završilo tužbom.

- Nitko nije stradao, nitko nije osuđen. I ja se toga ne sramim. Lagana ironija ili veliki cinizam, nazovi kako hoćeš. Kad bi tako nešto bilo kažnjivo u Europi, ja bih pet puta dnevno bio u zatvoru."