Da u pola noći probudite Janka Lukovskog izdeklemovao bi vam bez zastoja projekat ozdravljenja naše košarke.Toliko dugo je sistem koji je kreirao prisutan u njegovom životu da zna svaki zarez programa kojeg je napisao pre 10 godina.
-Da smo ga tada usvojili,a nudio sam ga čelnicima saveza,danas bismo imali jednu od najboljih liga u Evropi-ne trepnuvši kaže Janko Lukovski,jedan od najboljih trenera u radu sa mlađim kategorijama.Lukovski sam sebi postavlja pitanje pa odgovara:
-Amaterski sistem ne može da zadovolji potrebe kvaliteta košarke,jer je retrogradan.Samo stvara probleme.Sport se razvio do visokog nivoa komercijalizacije i odgovornosti,upakovan u pravne norme koje mi nemamo.Zato i nazadujemo.Na primer,da li je moguće da predsednik kluba potpiše ugovor bez pokrića sa lošim igračem,potom da ostavku i ne odgovara.Zato imamo dugovanja tužbe...to pokazuje katastrofalnu organizaciju naših klubova.Savez kao delegatska organizacija uzima za pravo da osnuje Arbitražnu komisiju koja odlučuje o prelascima igrača i transferima što je paradoksalno.Ljudi u savezu imaju amaterski status i bez ikakve odgovornosti odlučuju o profesionalcima.Uzgred, ti delegati su vezani za klubove a to znači da ne mogu biti objektivni.To je nespojivo a kod nas je prisutno.
Lukovski zastaje da uzme dah, pa nastavlja:
-Lako je uzurpirati(uplitanje moćnih ljudi)takav Savez,koji na istim ili sličnim osnovama traje 60 godina.Automatski jači klubovi imaju mogućnost kontrole.Odluka da se igra Gudijer liga je klupski a ne nacionalni interes.Već sam naveo zašto savez nema nikakav autoritet u odnosu na klubove.I gde smo došli?Da ne možemo da nađemo adekvatno rešenje za razvoj košarke,što potvrđuju i rezultati.
Lukovski kreće u iznošenje strategije:
-Dva su subjekta,klubovi i Savez.Da bi se rešilo 80 odsto problema,moramo savez udaljiti od takmičenja.Savez mora da se bavi reprezentacijama,amaterskim sportom i međunarodnim odnosima.Klubovi ako postanu profesionalni(preduzeća ili kompanije)moraju napraviti profesionalnu ligu u kojoj će biti akcionari.
-Ako klubovi postanu profesionalni Savez im ne treba.Čiji je interes da on onda postoji.Državni.Kako ga organizovati?U svetskim razmerama imamo cenjen proizvod-REPREZENTACIJU.To se mora komercijalizovati.Ako neće država da pomogne,onda i savez mora postati akcionarsko društvo.Tad će se znati čiji je kapital i ko ga kontroliše.Mogu i klubovi da ulože deo,može i država i na kraju novac u savez može uložiti privatni kapital koji je i zainteresovan za "PLAVE".Ovo je najbolji način organizacije jednog modernog Saveza.
Ko će upravljati Savezom?
Onaj koji je najviše uložio.Ili, će se ovlastiti stručnjak za rukovođenje.Ne mora da bude iz košarke.Ni Dejvid Štern nije košarkaški čovek.
Lukovski kaže da bi takmičenje trebalo napraviti na dva nivoa:profesionalni i amaterski.Obrazlaže:
Profesionalnu ligu bi organizovala kompanija koju bi formirali klubovi osnivačkim kapitalom,a morali bi da ispunjavaju određene uslove.Sami ne mogu da ih ispune:zagrejane sale,moderne svlačionice,hoteli sa tri zvezdice,obezbeđen prevoz.Ovo što sam naveo može obezbediti SAMO lokalna samouprava.Privatnici bi ulagali u trenere i igrače.Dobit bi se delila prema tome ko je koliko uložio:od prodaje igrače,TV prenosa,ulaznica...Lokalna samouprava bi bila garant uspeha.
Ako lokalna samouprava nije zainteresovana, šta onda?
-Ako građani na referendumu kažu nećemo košarku-neće je imati!!
Šta je interes lokalne samouprave?
-Da zabavi građane koji plaćaju porez državi.Grad je u obavezi da ih poštuje.
Koji su problemi realizacije ovog velikog projekta?
-Mora država da se uključi i da inicijalni kapital.Kad "KOMPANIJA" počne da profitira vratiće državi.
Koliko klubova bi igralo profesionalnu ligu?
-Najmanje osam, jer FIBA priznaje takmičenja sa minimum osam ekipa.Naravno može i 20 ako ispune uslove.
Šta ćemo time dobiti?
-Počećemo da stvaramo igrače u ravnopravnim uslovima takmičenja za sve klubove.Vratićemo ulogu trenera i njihovu stručnost jer će oni biti u obavezi da prave igrače,koji bi se prodavali zbog velikog profita.Sprečiće se vršljanje menadzera.Nestaće interes da se plaćaju stari igrači koji ne mogu da se prodaju.
Kako naši klubovi da budu konkurentni u evro takmičenjima sa tako mladim kadrom?
-Organizovanim i sistematskim radom od 12 godina sa vrhunskim trenerima za mlađe kategorije spustićemo granicu spremnosti igrača na 19 godina.Setite se Partizana koji je osvojio EVROPU.Nisu u pitanju godine već sistem i tretman koji će dobiti mladi igrači kako bi ranije sazrevali.Pestali smo da proizvodimo organizovano,sistematski jer nam to postojeći sistem onemogućava.
Verujete li da može da se uradi ovo što ste ispričali?
-Sistem bi trebalo da promene oni koji ga sada drže.Da se prevaziđu klupski i lični interesi, i preovlada nacionalni.Ako to ne uradimo najveću odgovornost će snositi klubovi.Profesionalna domaća liga je prioritet.Gudijer liga je sekundarna.Ovo je prelomni momenat, zbog sistema smo u klopci.Ako ga ne promenimo nećemo se pomaći odavde.Kompromisa ne sme biti.
-Kada bi se formirala kompanija od 10 profesionalnih klubova koji bi godišnje ulagali po 300.000evra sa 10 odsto profita za 4 godine stvorio bi se kapital od 15 miliona evra.Država bi trebalo da omogući kompaniji,vlasniku lige beneficiju uvoza monopolskih proizvoda da olakša rad u početku.Posle 6 do 8 godina kompanija bi mogla da finansira učesnike sa 50 odsto njihovih potreba.
LUKOVSKI kaže da bi svaki profesionalni klub bio u obavezi da ima 6 amaterskih selekcija(klubova) igrača do 20 godina, a svaki od njih mora imati pionire,kadete i juniore.Prirodno oni bi bili povezani sa školama košarke:
-Samo u profesionalnim klubovima igrači bi živeli od košarke,ostali bi bili amateri.Imali bismo profesionalnuligu i 4 amaterske lige:Beograd, Vojvodina,Srbija i Crna Gora.Prvaci grupa bi igrali za amaterskog šampiona.Novim sistemom bismo dobili 60 selekcija igrača do 20 godina!!!
