PETA LIČNA: Arčibalda nema ko da čuje
16 jun, 2012

Piše: PREDRAG SARIĆ

Partizan je ove godine osvojio dve titule prvaka u hokeju! Prvi pehar je podigao Marko Milovanović, kapiten crno-belog hokejaškog kluba. Drugi, podigao je večiti dizač trofeja Petar Božić, koji zajedno sa 11 saigrača i članovima stručnog štaba košarkaškog kluba zaslužuje sve čestitke.

Jer, 11. trofej u nizu, nedostižni za sva vremena Partizan je izborio u paklu i neregularnim uslovima dvorane u Železniku!

I sva je sreća što u tom paklu niko nije stradao. A svim igračima je u Železniku direktno bila ugrožena karijera. Samo pukim slučajem niko se u tom 40. minutnom klizanju niko nije povredio.

Dragi „profesore” Pešiću, prvak ste sveta, ali ste još jednom propustili priliku da budete gospodin kakvim vas smatramo.

Zašto niste reagovali pre drugog poluvremena, kada ste imali milion prilika? Zašto ste reagovali tek kad vam se učinilo da je utakmica u vašim rukama?

Jesu li vam „profesore” i sada sudije krive, kao pre par godina? Ili kao protiv Radničkog, onog nejakog sa Crvenog krsta!? Da li ste vi, vašim odlaskom pre par godina, barem malo doprineli tome što Zvezda nije prvak?

„Profesore” niste jedini, niti prvi koji je morao sinoć da reaguje. Jer Železnik nije vaš dom. Ali i domaćin kuće je, kao i vi, mislio da će se pobedom sve pokriti. Kao i vi, propustio je priliku… Ni prvi, verovatno ni poslednji put.

Ostrašćenost i mržnja kakvu smo videli u predgrađu, u kojoj zdravlje i životi nisu bitni, vode srpsku košarku ka potpunoj propasti.

Arčibald Rajs nam je davno rekao „Čujte Srbi, čuvajte se sami sebe!” Šta vredi kad nema ko da ga čuje…




Iz Zurnala