KK Partizan

randy marsh
randy marsh
Mali dioničar
Pristupio: 29.05.2011.
Poruka: 9.678
25. studenog 2016. u 08:49
crni brat Nolan , ako je, vrijedilo je proći svu tu vožnju . Vratićemo se mi jopet, nije ovo prvi pad... S tim u vezi, jedan flešbek u 1988. godinu






...jedna po jedna prsnu pod nogom!
Obrisan korisnik
Obrisan korisnik
Pristupio: 28.09.2015.
Poruka: 4.693
29. studenog 2016. u 22:21
Imaju li ovi igrači Partizana imalo mozga pa rade ovakve gluposti od faula?
mekousna pastrva
mekousna pastrva
Željan dokazivanja
Pristupio: 11.06.2015.
Poruka: 500
29. studenog 2016. u 22:40
Kakva tekma...predobra. Šteta za partizan. Na kraju su ih koštala slobodna i ona crna rupa na kraju treće...
Experience collector
Obrisan korisnik
Obrisan korisnik
Pristupio: 28.09.2015.
Poruka: 4.693
29. studenog 2016. u 22:43
I zapisnički stol prije one trojke...
pink panther
pink panther
Potencijal za velika djela
Pristupio: 21.05.2013.
Poruka: 4.274
29. studenog 2016. u 22:45
i bezmudost, pa moraš uzet otvoreni šut za 3 kod -2 par sec prije kraja
randy marsh
randy marsh
Mali dioničar
Pristupio: 29.05.2011.
Poruka: 9.678
30. studenog 2016. u 10:26
2+1, pa 3 bacanja, pa još jednom 2+1 

i sve to u minut i po 
...jedna po jedna prsnu pod nogom!
rajon rondo
rajon rondo
Potencijal za velika djela
Pristupio: 17.04.2012.
Poruka: 1.175
30. studenog 2016. u 12:30
Čitam da je Vujošević imao u Partizanu 300k + 300k + 200k po sezoni, i da su mu ostali dužni 600k.
Bogami lijepe cifre.........
jankodub
jankodub
Potencijal za velika djela
Pristupio: 18.02.2014.
Poruka: 3.060
30. studenog 2016. u 13:23
rajon rondo je napisao/la:
Čitam da je Vujošević imao u Partizanu 300k + 300k + 200k po sezoni, i da su mu ostali dužni 600k.
Bogami lijepe cifre.........
Vidi cijeli citat


To je i on sam rekao. Na onu stranicu na fejsbuku aba liga troll stavili su njegov intervju.

Toliko o tome da su jedva spajali kraj s krajem a daju treneru takve ugovore.

randy marsh
randy marsh
Mali dioničar
Pristupio: 29.05.2011.
Poruka: 9.678
30. studenog 2016. u 17:35
ajd malo sad da se odradi jedna epizoda mythbustersa...

Mislim, stvarno, ovde nema filtera, stav može izbaciti svako, i onaj ko kaže da je Partizan bio za ove prostore nadprosječno bogat, ili ove druge koji kažu da smo bili klasična filmska priča, sirotani koji prave rezultate uprkos tome, ali nije zgoreg nekad posložiti stvari taksativno, sa pratećim argumentima.


Prvo, osnovna istina, KK Partizan je prije svega državni klub, jedan od pravnih elemenata kroz koje država jako dobro pere novac. Slično kao FK Partizan i FK Zvezda, i donekle manje slično KK Zvezdi koja je poslednjih 5 godina ušla u neke posebne vode i predstavlja političko-ekonomskog minotaura hermafrodita o kome se može staviti posebna tema, ali nismo toliki mazohosti.


Što se tiče novije istorije KK Partizana, može se podjeliti na dvije cjeline, do 2010. godine, i posle 2010. godine. U ovom prvom periodu naravno nije falilo novca, ali je to ipak bilo u nekim razumnim ciframa, daleko ispod nekih kojima najjači klubovi regiona danas operišu. U periodu 2002-2010 Partizan je u gotovo svakom timu imao bar 4-5 U-21 igrača sa mjestom u rotaciji, pri čemu su bar 2 bila u petorci. To je neki "luksuz" koji danas nijedan ozbiljan tim sebi ne može priuštiti, bar ne onaj koji napada trofeje.

Koliko god se danas posprdno govorilo o tom nekom sistemu Partizana, jebiga, on je ipak postojao, Partizan je osvajao ABA titule i upadao u Top 16 EL, sa Tripkovićem, Tepićem i Veselim od 18g, Lukom Bogdanovićem, Perovićem i Veličkovićem od 19g, Pekovićem od 20 itd...

Naravno. nisu igrali sami, uvijek je tu bilo iskusnijih igrača, od kojih su u finansijskom smislu vjerovatno najveći izuzeci bili Milojević i Šćepanović, sa "platama stranaca".

Takođe, stranci su bili iz donje srednje kategorije, nije bilo moguće kao danas dovesti igrača iz Evrolige ili ne dajbože iz NBA, to je bilo SciFi, već sa daleko slabijim CV-em. Tako je npr. House stigao iz Adirondacka, Gerald Brown iz Venecuele, Bo McCalebb iz Mersina, Cummings iz Fort Wortha, Roberts iz Zvezde za Cottona, O Connora i još par njih već i ne znam...

Nešto bolji CV su imali Palacio i Lasme, ali i to je miljama ispod nivoa kojim se ABA ligaši pojačavaju za EL poslednjih 4-5 godina (dakako, uključujući i Partizan).

Posebna priča je ta 2010. godina i plasman na F4, gdje je ključni potez bio dovođenja Aleksa Marića, dečka koji je prije toga igrao u Granadi sa prosjekom od 3 poena po meču.

Ponavljam, u odnosu na ovo što viđamo poslednjih godina, taj Partizanov način pravljenja tima jeste bio "low budget expirience".


E sad, nakon F4, donekle i očekivano, Partizan "poleće". Mnogi su željeli da se okoriste time, i uletjela su neka nova obećanja i neki novi sponzori, noga je dignuta sa kočnice, i počelo se puuuuno više trošiti. Dule je zapalio u CSKA, tim je ostao Vladi Jovanoviću, i tada je po prvi put Partizan bio u situaciji da u istom trenutku u timu ima tri "punokrvna" crnca, Jerrellsa, Gista i Jawaija, svaki od njih sa jako platom. Tu je zapravo i počeo ovaj pad, i tada uprava nije prepoznala ozbiljnost situacije, i došli smo u ovo stanje da ne zavisimo od sebe već od volje države, tj. drže nas na kratkom lancu. Kada se Dule vratio 2012. godine mnogi su očekivali zaokret i povratak na staro, ali problem je što ni on više nije bio stari, Dule je u međuvremenu avanzovao od košarkaškog trenera do političke ličnosti, a nažalost, i teško obolelog čovjeka, 

Tu je i on našao svoje mjesto u raspodjeli velike love, i otud ovako jak ugovor. Kada je loša sreća (još prije Nolana Smitha) počela uzimati sebi stvari u vidu teških povreda Westermanna i Milosavljevića, vidjelo se da Dule više ne vlada situacijom i da on puno više vremena provodi radeći druge stvari oko kluba a ne ono gdje je najbolji, na terenu.

Tu je došao kraj starog Partizana, i sada smo u ovom vakuumu koji znamo. Što opet nije toliko loše, jer u sličnom modusu rada danas operišu naši stari pajtosi iz EL vremena Cibona i Olimpija, a da ne govorimo u nesreći koje su snašle npr. Bosnu i Split.

Dakle, niti smo "jedva spajali kraj sa krajem" niti smo plivali u novcu, istina je negdje između...
...jedna po jedna prsnu pod nogom!
randy marsh
randy marsh
Mali dioničar
Pristupio: 29.05.2011.
Poruka: 9.678
09. prosinca 2016. u 09:18
svojevremeno možda i "najmekša ruka Evrope" , tek mu je 30g a sad već slabo ko pamti bilo šta iz njegove košarke.

Uroš Tripković - od košarkaša do voćara

Autor: mondo.ba

Nakadašnji košarkaš Partizana loptu i košarkaški teren zamenio plastenikom i borovnicama.

49
A- A A+
Uroš TripkovićFoto: MN Press

 

Nakon što je karijeru završio kao jedan od najboljih šutera Evrope, Uroš Tripković se odlučio za drastičnu promenu u životu i karijeri, pa je umesto loptom odlučio da se bavi poljoprivredom.

Nekadašnji košarkaš Partizana završio je karijeru pre dve godine i potpuno se posvetio proizvodnji borovnica u selu Preljina kod Čačka.

Na pitanje odakle mu ideja da se okrene poljoprivredi i zašto baš proizvodnji borovnica, Tripković je za časopis "Agro planeta" rekao da se vodio onim što ga zanima i privlači, da je mnogo učio i odlučio da proba sa borovnicama. Većina njegovih kolega nakon sportske karijere odlučuje se za posao trenera i druge srodne delatnosti, ali on je napravio potpuni zaokret i kaže da nije zažalio.

Uroš TripkovićFoto: Agro planeta

"Želeo sam da radim nešto, ali moralo je to da bude ono što mene zanima i privlači. Volim prirodu i uvek bih se pre odlučio za neki ovakav posao, nego na gradsku gužvu i kancelariju. Odlučio sam se za borovnice dve godine pre nego što sam ih zasadio i prestao sa košarkom. Raspitivao sam se, učio, istraživao. Prošle godine, u jesen, posadio sam oko 1.500 sadnica, na oko pola hektara. Sada radim oko njih, čupkam travu, gledam kako rastu, pa ako se pokaže da imam dara i smisla za to, proširiću zasad", rekao je Tripković.

On kaže da je još u probnoj fazi, da uči i dalje, prati kako sadnice napreduju, da li obolevaju i kolike su mu šanse za dobru berbu.

"Ko prvi put radi, uči sve ispočetka. Naučio sam dosta na ovom prvom putu. Nisam imao mnogo problema, ali nije istina ono što ljudi misle da se voće posadi i onda dođeš za dve ili tri godine, pa ubereš. Ima tu dosta posla, a stav da o voćnjaku ne treba mnogo potpuno brinuti je pogrešan. Od marta do kraja oktobra, svaki dan moram da budem u vinogradu ako želim da imam urod. Ne treba da radim osam sati svakog dana, ali moram biti tu svaki dan. Ako niste prisutni, nećete na vreme videti da li ima štetočina, bolesti, da li biljke napreduju, pa nećete ni znati u kojem smeru treba da popravljate", kaže on.

Nakon čitanja brojne literature prionuo je na posao, izgradio infrastrukturu i ugradio protivgradnu mrežu. Tripković je spojio hobi i posao, a uprkos tome što ima pomoć rodbine i prijatelja, kaže da i dalje najviše radi sam u svom voćnjaku.

Otkada je prestao da se bavi košarkom profesionalno, Tripković kaže da se više ne bavi nikakvim sportom.

"Isključio sam se iz sporta potpuno, imam sasvim dovoljno obaveza. Jedino što ponekad za sebe trčim po selu ili odem u teretanu. Basket ne igram od kad sam prestao da igram profesionalno. Ponekad pogledam neku utakmicu, naravno, kao i svi ostali, ali nisam više u toj priči“.

uros tripkovic aleksandar dzikicFoto: MN Press

 

 

Tripković umesto o povredama ili protivničkim odbranama sada razmišlja o problemima koji muče sve voćare.

U Srbiji nema organizovanog otkupa borovnice, a plodovi ove biljke najčešće se prodaju sveži i nema zamrzavanja, već samo idu na hlađenje.

"Utoliko je teže što nema otkupa. Potrebno je da se na vreme obezbedi kupac da ne bi plodovi propali, ali i to nije sigurno. Sve što znam sada o otkupu, neće mnogo značiti za godinu dana kad se okolnosti promene. Zato ćemo o tome misliti kada dođe vreme, a sad samo osluškujemo. Ima opcija da se izvozi u Evropu", kaže Uroš Tripković, nekadašnji košarkaš, sada novopečeni uzgajivač borovnica.

 
 
...jedna po jedna prsnu pod nogom!