Zazivanje propasti Cibone je vanka ikake zdrave pameti.
Čak i u kontekstu rada sa mlajin kategorijan Cibona jema svoju priču a da ne kažen daj omogućla igrački iskorak mnogin našin igračin.
Ja često napominjan kakoj od iznimne važnosti da se podigne zarada većini igrača i trenera u Premijer ligi, al moran reć da politka Cibone u ton kontekstu ni normalna i toj njiov najveći problen.
Platit oštetu za Drežnjaka i još uz to godišnju plaću od oko 100 do 120 tis eura plus troškovi stanovanja i hrane, ni bija mudar posal nit u skladu sa uvitin u našoj košarci. Ti isti Drežnjak koji jema misečnu plaću od 70-ak iljad kuna igra proti igrača koji jemadu misečnu plaću 3-6 tis kuna a ja nisan vidija tu dominacju kojab to opravdala.
Slična stvar je sa Prkačinon i ostalin igračin. Nit jedan od igrača Cibone samostalno neb donija razliku kojab ostale timove Premijer lige bitno dizala u poretku.
Da zaključin. Ja jesan za podizanje plaća al ne na način šta radu Cibona, Zadar i Split. Plaće tribadu rasti sviman a ne da nji par jemadu nerealne šolde a većina ništa. U tom kontekstu Cibona (al i Zadar i Split) zaslužuju da se suoču sa poslidican svoji loši odluka i da se ljudi kojis ji donosli maknu ka štetni iz ti klubova i da se preispita čak i zakonska odgovornost za take odluke.
Nikako nisan da take sportske institucje propadaju zbog ljudi koji jemadu svoje ime i prezime.