i svaka čast treneru jovanoviću na do sada odrađenom poslu sa cibonom. neviđena mi je satisfakcija bila viditi kako je u par miseci razvalija kompletnu hrvatsku trenersku struku na proste faktore. gomila nesposobnih mlatimudana i neznalica. najveći problem hrvatske košarke je trenerska struka, nema je, ne postoji... onih par što nešto znaju ne smiju blizu. Svaka čast jova, samo jako dalje... naravno ne želim da nas dobiješ, sumnjam da i oćeš ali bilo bi super da nas bar dobro oznojiš sa tim dječjim vrtićem... možda se dogodi čudo pa se neko dobro zamisli posli toga i počne ulagati u struku.

Svaka cast Jovanovicu sta je da priliku mladima i sta ih je razvija, vidit cemo oce li ti mladi uzet prvenstvo tek onda mu mogu rec svaka cast majstore. Ako mi budemo uzimali trofeje, a oni postanu klub za razvoj mladih niko sritniji od mene :)

Prvo moram reći da mi je baš drago viditi mlade cibose da razvaljuju, ali za ovaj drugi boldani dio, pa ne mogu se složiti s tobom baš, a i da mogu ne vidim da možemo konitnuirano osvajati trofeje bez da razvijamo mlade...

u školi košarke zadar je 4 trenera, ponavljam 4 trenera (mislim da ih je sad čak i samo 3 ali nisam siguran) koji vode brigu od oko cca 250 dice svih uzrasta. Od ta 4 trenera 2 vode selekcijske grupe a 2 one dečke koji nisu upali u selekcijsku. Je li to sramota? i ta dica su redovno ili prvaci ili doprvaci. Ta dica idu redovno na turnire po hrvatskoj, italiji, sloveniji, slovačkoj, bosni, srbiji... to što ta dica doživu kroz te 4 godine će se sićati cili život. Tim ljudima u školi košarke triba digniti spomenik i odgovorno tvrdim da nema njih da košarku u ovom gradu trenira ne bi više niko. E sad stavi sebe u tu poziciju da si odgovoran za jedno 70ak dice... I TO SAM. I da ih moraš okolo vući po italiji, slovačkoj i vratiti žive i zdrave i sritne doma... koliku plaću bi tražija za to? A što misliš koliku plaću imaju?   A ako ko pozna Rajka Vidakovića, trenera pretkadeta neka ga priupita je li zadovoljan u kakvom mu stanju ta dica dođu u pretkadete posli škole košarke... siguran sam da će odgovor biti itekako pozitivan.

navesti ću samo jedan primjer... split. kad mije mali bija u školi košarke redovno su tamburali splita po 20-30 razlike... i to bi ih odma u prvom poluvrimenu satrali i onda bi stavija drugu petorku koja bi bila lila s njima. oću reći, da su tili išlo bi to i na 50-60 razlike. 2 godine posli, kadeti... split na + 20... svaku, rugaju se s nama.