Nisam se mislio javljati na temu, ali citam je vec par dana pa kazem, aj bar par crtica...
Kako sam modrastao u Zg, trenirao i igrao 5-5, a ljeta provodio kod svojih u Dalmaciji, Igrao po nekim turnirima i ekipom sa faksa kod njih doma...imam solidan pregled stanja po RH...ipak sve to je stalo '98. Puknuli prednji krizni i nakon misec dana, bez pet treninga tjedno uvatija 10-ak kg. u ovih skoro 20 godina zubici su natukli jos 5...tako,da sam onomad sa 191cm i raspona 198, relativno lako kucao sunozna iza leda sa tih nekih 88kg. Stil igre, slab sut, los dribling, ali pod kosem zagradi, napravi blok, odrolaj se, zalpi bananu, pogotovo sta se u Zg igra tako da se ne triba izlazit vani iz reketa... bilo je 3-3, sta mi je ipak ostala najveca ljubav, tu finih skalpova. Jednom prigodom smo mrknuli trojku slovesnki reprezentativac i nas tv komentator, ABA ligas petorka i slabiji A1 ligas. Ali na nasem kosu i udri sa 100% angazmana.
Najbolji opis mi je dala grupa crnih UN postrojbi, ne sicam se tocno mislim '92 lito. To je bila prva godina kad se u Zg igrala otvorena liga do 192. Igralo se na Salati i Mladosti. 5-5 bilo je 51 ekipa...od ljutih zajebanata do pravih klubova. Mislim da je i jedan bivsi ministar vec tad sudio...i tako prolazimo mi pored igralista, a jedna crna sestra komenira ovim svojima...vidimovoga kakve guzove ima, kao da nam je brat...ovi moji culi i poceli me zajebavat...
Uglavnom zadnji basket, tocnije tri sa strganim ACL i pauzom od gotovo 7-8 miseci kucao na 305, medutim u jednom doskoku, noga propala, ko je ima ozljedu zna sta pricam i tako vec 18 godina nista. Otisa bi nekad malo pucat ili pogledat klince, samo nemam staradit na terenu bez rolinga. To je srce za nas velike, blok i roling...

A sta me jos plonukalo da se javim...spominje Bojdo taj neki dribling, a ja nemam blage sta je to, kad ono Danko. Mi smo to pocetkom 90-ih zvali po Cveticaninu, jer je to bila njegova baza.

Znam da zvuci otrcano, ali sta smo mi tad imali, a sta sad imaju. U Zg smo krali obruce po ciloj Tresnjevci, ali dovoljno daleko da nas ne uvate. Jer kod nas je bilo kucanja i pucanja. Kako nije grad vodija brigu sami raili i ploce, dovoziliiz Furnira pa pituraj pa ovrtaj. Jednu smo cak skolsku imali, bila donacija u ratu za skole pa je preradili jer je bila 0 hrda ili kuna...
Zimi cistili snig i posipali sol, jer bi sunce ono malo otopilo. I neka ne bude politicki nekorektno, ali onu noc kad je Split u Italiji dobija Partizana, jedan moj ludi Hercegovac i ja smo od adrenalina skakali do po table...kucali smo i vikali do po noci. Kako je neko reka...bilo je 6-7-8 ekipa vikendom, a jos bi dvi tri ove mlade 15-16-17 cekalo sastrane, ako nekom usfali koji igrac.

Uffff, kad se sitim.
Ali nije taj pad tako friskog datuma. Sicam se koja je velika razlika u Zadru bila negdi izmedu 96 i 2002, samo par godina, a masu ekipe je nestalo sa basketa...losiji eezultati bez Drazena, nogomet '98 i pomalo propast, iako malo grubo zvuci...

I jos jedan primjer bogatijih drzava. U Koreji veliki skverovi imaju dvorane za svoje zaposlenike, lipo se upises i igras za dzabe. Samo opet masu Filipa. Vanjska igralista sa zglobnim i onom gumom i opet prazna. Jedine su opasnosti sta ako je na istom mistu ocrtano igraliste za onu njihovu nogoodbojku mos se slikat. To igraju dan noc.
Ode ja nasiroko...
Kako bi pokojni Bukle reka: " Emocije su zajebana stvar."