Ma opusti se - treba ti mjesec dana bar da se vratiš u kakvu-takvu formu. Odnosno 30ak dana šutiranja.

Ja sam nedavno opet krenuo nakon nekog vremena i sam sam sebe iznenadio - oko 70% dvica, ali trica krš - oko 30.

Mislim da je to više bila sreća ili dan inspiracije. Imao sam preveliku pauzu da mi to bude prosjek.

Svaki put kad imam tako pauzu onda nekako osjećam kao da se kod šuta - mehanika - forma moram polako vraćat u svoje tijelo. Automatizam imam, ali ne ide glatko kako bi trebalo u prosjeku - pa ne znam kako bih to dobro objasnio. I zapešće je relativno kruto - (pre)malo spina ima lopta.

A naravno da je ona priča - s mislima sam na položaju X, a tijelo je tek 2 koraka iza. Jebena gravitacija - ni ona nije što je nekoć bila! 

P.S. Dream - da ti odgovorim na pitanje s teme reprezentacije (tamo je bio preveliki offtopic) - profesor. 

Profesor ? Da, da, ima smisla, imaš pomalo akademski način izražavanja. 

Baš latinskog ?

Jer sad si počeo  odjednom fiziku spominjati.

Ja to radim već dve godine, gotovo svaki dan, samo šutiranje. Puno češće to radim nego hakl.

Puno bolje mi ide trica nego dvice, tako da uglavnom njih potežem. Obično mi je režim da ne idem doma dok ih ne stavim 200. E, sad, kad sam sam pa nakon svakog šuta jurim za loptom, tu se i lakše umoriš i dekoncentriraš, pa onda gađam malo iznad 50%. Kad sam s bratom, ili bilo kime tko mi može 'spottat' i dodavat loptu, onda je to puuuuno bolje. Prošli vikend sam baš imao nekog malog s kojim sam šutirao, pa smo jedan drugom spottali, po 20 šuteva sa svake pozicije (oba kuta, oba krila i centralno) i tu sam imao 83/100 (mali je imao preko 90, dečko ozbiljno trenira negdje). Lakše je puno kad se samo ukopaš, mehanika ti je stalno ista...ovako kad jurcaš okolo svaki šut potegneš mrvicu drugačije i normalno da postotak opada.

Neku omiljenu poziciju nemam, ovisi kako se na kojem košu navikneš. Na većini koševa mi ide bolje centralno i krilo, ali na ovom u kvartu di sam najčešće, tu korner tricu najlakše stavljam, iako s njom uvijek imam problema. Ako se dam metar unazad, kao na 'nba tricu', onda mi svakako centralna i korner idu puno lakše, al tu sam i ispod 50% onda...

Nema puno smisla sutirati trojke iz mesta osim za neko zagrevanje i pronalazenja ritma pri sutu.

Kad vezbam sut onda radim neku kretnju pri umoru, gde simuliram ono kako i odakle sutiram na basketu ili kosarci kada igram na terenu. Imam drugare koji znaju da me pobede na staticnom sutiranju kad se takmicimo, ali kad igramo kosarku to je odmah drugacije prica. Nikad ne brojim dao sam toliko od toliko, moram da pogodim 100 pa idem kuci, uvek gledam da mi tehnika suta bude dobra, da imam ritam i ako to ispostujem sve te stvari za pravilan sut, onda znam da cu da pogadjam i to mi je jedino bitno...

Tako da ti procenti 40%, 70% i koliko vec padaju u vodu, jer na basketu 3 na 3 ili na kosarci 5 na 5 nikad ti se nece desiti da u takvim uslovima bez umora, iz mesta, sam kao duh sutiras sut.

Lagano skretanje sa teme šutiranja, čitao sam nedavno da se Dino i Toni nisu previše voljeli na osobnoj razini, ali su svejedno odlično surađivali na terenu.

Zanima me ovaj prvi dio. Kako, zašto, koja je priča ?

Ma stoji sve to napisano, ali to je ionako zabava-rekreacija.

U 3 na 3 sam najgori, povlačim, vučem, lupam, al s druge strane faul zovem samo ako mi netko zube razbije.

Ja faul zovem samo pri sutu. A primetio sam da se vise ljudi iznerviraju tad, nego kad trazis neki zenski faul uz kontakt ispod kosa gde te je malo ramenom neko zakacio.