Utakmicu između tadašnje Jugoplastike i Zvezde koju su ovde pomenuli neki diskutanti više pamtim po rezultatu nego skandiranjima "Steviću, javi se!".
Naime, ovaj meč je imao svoju predigru. Jugoplastika je te godine teškom mukom, "na mišiće", pobedila u finalu Kupa upravo Zvezdu, pa su posle te utakmice Zvezdaši na sva usta pričali kako su nezasluženo poraženi, kako su i sudije malo pogurale Splićane ... Sve je to izgleda dodatno motivisalo košarkaše Jugoplastike pred ovaj prvenstveni duel.
Zvezda je u Split doputovala oslabljena na centarskim pozicijama, pa je njihov trener Moka Slavnić, luckast koliko jeste, počeo utakmicu sa petoricom niskih igrača-šutera. Zvezda je te godine stvarno imala najjaču spoljnu liniju. Početak susreta je bio specifičan jer bi svaki napad Zvezde izgledao tako što su se svi igrači iz Zvezdine startne petorke postavljali daleko od koša i šutirali samo "trojke".
Ovakom strategijom igre Moka kao da je razljutio i dodatno motivisao evropske šampione, pa je krenulo razmontiravanje Zvezde. Punili su "žuti" koš gostiju, konstantno povećavajući razliku. Sekund do završetka meča bilo je 50 (!?) razlike za Jugoplastiku, a tada je igrač Zvezde sa zvukom sirene smanjio deficit na "podnošljivih" i konačnih -48!
Podsetiću, u tom trenutku Jugoplastika je bila prva a Zvezda druga na tabeli. Ove ekipe su se kasnije susrele i u finalu plej-ofa. To svedoči koliko je tih godina Jugoplastike bila dominantna ne samo u SFRJ već i Evropi.