trenira klince u gorici i vodi odbojkaški klub sa suprugom snježanom.

 ovo za klince na košarku sam naravno mislio, a sa treniranjem odbojkašica nema veze jedino kao funkcioner.

 Steva svinja je primer košarkaša koga je nebriga upropastila. Dok je bio u mljadjim kategorijama ( kadeti i juniori) bio je prvi strelac skoro svih utakmica. Prosto neverovatno, koliko je čovek imao meku ruku i predvidjali su mu blistavu budućnost. Njegova jedina mana je bila neodoljiva strast prema koka-koli.Pio je 6-10 l dnevno !!! Kasnije kada mu je težina dostigla (mislim) 160 kg.lekari su mu strogo zabranili uzimanje ovog pića. Čuo sam da se i lečio od zavisnosti.

  Kada je Partizan išao po prvi put u final 4 1988( igralo se u Belgiji) kao domaćin je igrao sve utakmice u legendarnoj hali na Novom Beogradu, kapaciteta oko 5500 mesta. Skoro na svakoj utakmici je bilo krcato, bez obzira ko nam je dolazio u goste. Onda je došao Aris sa Nikosom Galisom na čelu. Karata normalno nigde, a cena je bila, ako se dobro sećam,današnjih 30e. U hali je bilo 2000 grobara i 3500 grka. Neverovatno. Grci su plaćali desetrostuko za ulaznicu, pa je masa uveliko preprodavala karte. Tadašnja generacija Divac,Djordjević,Paspalj,Nakić,Pecarski,Savović,Grbović i Želimir Robija Obradović je odigrala partiju karijere.

  Jel' beše Sven Ušić dao koš sa pola u poslednjoj sekundi i doneo pobedu Ciboni? A se sećam kada je Franjo Arapović skočio za loptu i laktom razvalio Dražena po arkadi tko da je ovaj bio potpuno krvav. Draženu protivnici nisu mogli ništa , ali je itekako morao da se čuva svojih balvana. 

 

 

 6 do 10 litara kole dnevno?  

Zapravo i nije smijesno, jer ako vec nije onda uskoro moze ocekivat mucnu smrt od ciroze jetre  To je gore nego da je pio 6 litara alkohola dnevno

  zanima me gdje je završio karijeru Ivo Nakić ?  kad je u jeku rata prešao u Cibonu iz Partizana bo je na meti navijača svaku utakmicu ali se kasnije to utišalo

  jedna od fascinatnijih slika:
Šibenka osvaja naslov 1983. a rulja sa tribina se survava na teren. Na sve strane se maše DINAMOVIM zastavama

 Sad sam se setio..........Evocirajuci uspomene na jednoj drugoj temi.......

Polufinale 1992.OI

ZND-Hrvatska

Celu utakmicu Komentator (vas) place,i kuka ,kako cete biti porazeni.Kukoc ne moze da se sastavi sa loptom.Volkov vas "razbija".

Onda..........Kukoc pred kraj,iz ocaja sutne trojku sa osam metara.Nastaje ludnica.

Volkov tri puta promasi 1 za 1.Drazen daje dva bacanja,i Hrvatska vodi.Komentator je doslovce poludeo.

Cetiri sekunde do kraja,lopta kod Rusa.Volkov promasuje cist zicer.I vi ste u finalu.

Komentator..........NE mogu opisati.

 

I drugi slucaj.......

1997.Hrvatska-SRJ -takodje komentator place ceo mec.......Mi igramo kao "nogama".Na kraju Rimac,cini mi se,ubacuje tri bacanja.Hrvatska vodi.

Komentator opet ludi..........Sut Djordjevica...........Tisina skoro ceo minut.

Evo da se i ja prisjetim nekih detalja...

Jedno finale doigravanja, Cibona - Zvezda, prije Draženove ere, treća utakmica u Zagrebu.  Subota navečer, sjećam se jer su mi starci sa sestrom otišli na vikend kod bake i djeda, a ja sam iz nekog razloga ostao doma... Uglavnom, spremio sam si tablu čokolade, plavu Kraševu onu debelu od 20 deka sa po pet kockica u redu, da ju pojedem uz utakmicu, i gledao ju ležeći na kauču (inače nemoguće kad su starci doma), i to sa ugašenim svjetlom u sobi, u mraku -- ne-za-mis-li-vo!  A jedini detalj sa same utakmice je Acino iritantno vođenje lopte pred Karadžićem, onako ljulja s lijeve na desnu ruku jedno 5-6 puta i gleda ovog u oči -- dok Karadžić nije popizdio i pokušao šutnuti loptu nogom onako u Acinom driblingu...  dobio tehničku.

Zatim, prva sezona kad je uvedena trica.  Prvo-drugo kolo, igraju u BG Partizan - Cibona, i kod rezultata 88-84 za Partizan par sekundi do kraja Aco povuče kontru, stane na vrhu i pogodi tricu.  Mislim da je Nikitović komentirao, i govori nešto kao "evo kako je interesantno to novo pravilo trojke, taman kad se činilo da je Partizan obezbedio pobedu, jedna trojka i samo je pola koša..." A ja si mislim u glavi, jest razlika drastična, izgubili su utakmicu i sa 2 i sa 3 poena...

Onda ono prvo Cibonino finale, u Ateni protiv Reala.  Igrali s nekom bijelom loptom, koliko mi se čini.  Zapamtio sam komentatora (Cvitković?) kako se sav zapljuvo kad je Nakić uhvatio 20-ti skok, mislim da je bio uzbuđeniji radi toga nego zbog same pobjede.  A još jedan detalj, jedan Čuturin koš.  Ne znam jel bila trica ili nije baš, al dost daleko od koša, sa samog base line-a, "oko" table.  Bilo je par puta u usporenoj snimci, ta lopta je prošla na manje od milimetra od table, uhvatila prednji dio obruča (onaj najdalje od table, jel), i upala unutra.  Poslije sam tjednima kad bi se našao na košarkaškom igralištu tražio tu poziciju s koje je on šutnuo i računao jel to stvarno moguće loptu provući tako kroz ušicu igle onako školskim šutem iznad glave, ili to može samo Čutura s onim svojim "polukružnim" šutom "sa lijevog uha"...   Ono da je bilo 1 mm lijevo, desno, dulje ili kraće, promašio bi... a šutnuo tako 'ladno, bez razmišljanja...

Zatim jedan detalj s vrhunca Draženove ere u Ciboni.  Igraju se 1/4 finala doigravanja, druge utakmice.  Prijenos iz Sarajeva, ne sjećam se s kim je Bosna igrala, a na Partizan - Cibona će se uključiti na početku drugog poluvremena, kad završi tekma u SA.  I stvarno uključuju se, i kadar iz dvorane je semafor u gro-planu jer je još uvijek poluvrijeme, a tamo piše 39 - 71.  Sedamdeset jedan poen u prvom poluvremenu, i to ne nekim Cipranima... Komentator se uključuje nakon par sekundi: "Dragi gledaoci, što se ovde još treba reći?  Vratit ćemo se na početak drugog poluvremena." (ili nešto vrlo slično tome, nisam zapamtio baš od riječi do riječi.)

I naravno, polaganje Branka Vukičevića u produžetku protiv Zadra u zadnjim sekundama pri -3... to smo gledali u posjeti kod jednih tatinih prijatelja, a ja si mislim u sebi, pa koji mu je k...c, šta nije bacio van na tricu nekom, dok moj stari (nakon X gemišta) mrtav ozbiljan izjavi "Ovo je režim pobijedio!" (a mama govori da nije normalan i da kako može tak nešt reć pred djecom).  I ispitivanja prisutnog ženskog osoblja da jel to onda znači da je sad Zadar prvak Evrope, jer da to nema nikakve logike da Cibona bude prvak Evrope, a Zadar prvak Jugoslavije u isto vrijeme.

I na kraju, upravo sam se sjetio jedne rasprave od prije "više od nekoliko" godina koju sam imao s Miletom.  A radi se o sličicama i albumima o košarkašima, i onim prilično anonimnim likovima koji su tamo bili, a kojih je svatko imao po jedno 8 duplikata...  Da li je za Partizan ikad igrao, i jednim od tih albuma bio igrač imenom Srđan Savović?  Meni se to nekako urezalo u pamćenje, a Mile tvrdi da nije takav nikad postojao... Pa ako netko ima pri ruci da pogleda, ili od vas Partizanovaca da se sjeća...