moj izbor je boris jaman.igrac odlicnih fizickih predispozicija,mogao je igrati na "2","3" ili "4".cak je draftiran 95 ili 96 (ne sjecam se vise tocno).nazalost nikada nije ispunio velika ocekivanja u splitu.neznam zasto nije uspio,mozda nije bio dovoljno ambiciozan ili jednostavno nije toliko talentiran kao sto su tvrdili novinari i neki treneri.

Moj izbor je MIRO JURIĆ.Igrač koji doduše nije propa ali je moga postići puno,puno više nego šta je.On je "vječiti talent" kako su ga prozvali.Posta je član prve ekipe Šibenke još u zadnjoj sezoni Yugo lige sa 18 god.U prvim sezonama Hrvatske lige bija je jedan od najboljih igrača, i jedan od najvećih talenata uopće u Hrvatskoj.Postao je član naše nekad jake reprezentacije 1994 god. i bija je na svjetskom prvenstvu u Kanadi te iste godine.Iduću sezonu je otiša i Split di je ima nelošu sezonu ali ipak nije postao ono što se od njega očekivalo.Posli toga otiša je vanka(mislin u Sloveniju).Već treću sezonu zaredom igra opet u Šibenci di je glavni igrač."Vječiti talent" nikad nije posta igračina i vjerojatno i neće,iako je sa 32 god. i dalje vrlo dobar.Ja se nadan da će ove sezone doživiti svoju drugu mladost.

isto bas nije propali talenat ali uradio je mnogo, mnogo manje nego sto su mu predvidjali i sto se od njega ocekivalo.

dve reci: ARIJAN KOMAZEC.

on je pocetkom ''90ih najavljivan kao novi Kukoc sa boljim sutem i vecom brzinom.

Ja mislim da pored neosporivog igrackog kvaliteta, Arijana Komazeca je hebao njegov karakter setite se Olimpjade u Atlanti 1996te kada je onako razjularen(to znaci na Srpskom konj kome je skinut povez sa ociju) sutirao i bacao peskir pored aut-linije (cini mi se da je to bilo za vreme tekme Hrvatska - Australija).

komazec nije propali talent,bio je vrlo uspjesan u europi do sezone 96/97 kada je zaradio dvi teske ozljede zaredom.od toga se nikada vise nije oporavio.bio je najbolji strijelac talijanske lige i eurolige,igrao je tada vrlo uspjesno u najboljem klubu europe.zdravlje mu je znatno poremetilo daljnu karijeru.svakakvo je na kraju manje napravio nego sto je objektivno trebao ali za mene on nije kriv za to.

Nisam ni rekao da je propali talenat nego da nije ni blizu ispunio potencijal koji je svakako bio zavidan. A evo posto imam inspiraciju da malo divanim a i pratio sam mu karijeru jer mi se uvek svidjalo kako je lako poentirao, evo malo podataka o Komazecu.

Dosao je u Italiju u Vareze (tadasnji sponzor: Cagiva) u sezoni 1993/94 kad su igrali u 2. ligi i vrlo brzo i u zemlji Zabara nastavio reputaciju odlicnog sutera sa 30+ppg. Sledece sezone 1994/95 Vareze napreduje u 1. ligu, a Komazec tad osvaja sutersku titulu sa oko 33ppg sto je svakako vredno paznje ali ih u plejofu prilicno lako zaustavlja Olimpija Milano (tada: Stefanel) sa Bodirogom i Fuckom na parketu i Tanjevicem na klupi, iako im Komazec ubacuje preko 30 svake veceri. Jasno je da tim Varezea ima manjak opcija pogotovo u odbrani i da im se igra svodi na njegovo ispucavanje ma kako on to tada dobro bejase radio.

Sledece sezone 1995/96 nas dragi Arijan konacno dobija i sansu da zaigra u vrhunskom i bogatom timu jer Virtus iz Bolonje (tada: Buckler), ujedno i sampion iz prethodne dve sezone trazi zamenu za Sasu Danilovica i njegovih 29+ppg i svega ostalog sto je u tom paketu otislo u Majami kod Peta Rajlija. Izbor pada na Komazeca tada najboljeg sutera u ligi i uz saigrace Roberta Brunamontija, Augusta Binelija i Orlando Woolridgea ocekuje se nova titula na Palamalagutiju. I pored osetnog nedostatka liderskih sposobnosti i pada suterskog proseka u odnosu na dane iz Varezea, Komazec i dalje sutira respektabilnih 20-21ppg, a Virtus osvaja prvo mesto na tabeli pred plejof. Tu nalecu na, za Komazeca vec kobne, Bodirogu i Olimpiju (Stefanel) i prilicno lako pucaju u 4 utakmice.

Komazec dobija jos jednu sansu u Virtusu (sada vec Kinder) sledece 1996/97 sezone kada uprava dovodi Zorana Savica iz Reala, Baneta Prelevica iz PAOK-a, Grka Patavukasa i Alesandra Abija. Komazecov prosek ostaje manje vise isti na 21-22ppg ali timu fali lider tipa Danilovic. U polufinalu plejofa nalecu na ekipu gradskog rivala Fortituda (tada Teamsystem) koji ih cisti sa parketa u 3 utakmice. Carlton Myers postize 44 u zadnjoj.

Komazec ostaje jos godinu dana u Italiji ali ovaj put se vraca u Vareze gde u mu saigraci Pozzeco, Andrea Meneghin itd...Tu mu prosek prvi put pada ispod 20ppg i muku muci s povredama a u plejofu ih dobija Virtus (Kinder) sa povratnikom Danilovicem, Savicem i novodolim Rigodoom i Nesterovicem.

Nakon toga odlazi u Grcku ili Spaniju i generalno se utapa u sivilo.

Elem suma sumarum: imao je vise talenta u malom prstu nego mnogi igraci koje danas spominjemo sa puno vise postovanja nego njega ali je samo jedan vrlo mali delic od toga iskoristio. Ostace upamcen kao izvrstan suter u jednom delu svoje karijere a mogao je i mnogo, mnogo vise. Sto se tice povreda....... i Djordjevic je prakticno bio rekovalescent 2 godine ukljucujuci i nastup na SP''98 u Atini pa je uvek nalazio nacina da bude produktivan i to kad je najpotrebnije.

Ponavljam: nije mu (Komazecu) losa karijera ali on je uvek igrao na urodjeni talenat. Da je malo mrdnuo dupetom i poradio na sebi jos, bio bi sad sigurno danas spominjan u rangu sa Bodirogom, Kukocem, Djordjevicem...itd, itd.

bravo zvonko ako o svakom igracu znas ko o Komazecu onda bi mogo pocet pisat enciklopediju.......cool....

Moj izbor je Ante Martinac kojeg je tata doktor gurnuo u u-16 reprezentaciju da dodaje suigračima vode i hladi ih s ručnikom.

Zatim, Mario Hezonja koji je draftiran kao igrač koji može osvojiti i Dunk contest i 3 point contest, a danas služi kao vodonoša u Magicu. Znajući kako je bahat i prgav jako će teško podnijeti to kad će se vratiti za 3-4 godine u KK Kvarner ili KK Zagreb boriti se protiv Škrljeva u našoj A1 ligi.

Duju Dukana je stari ili neki menadžer gurnuo u Kingse, valjda je Divac bio dužan uslugu nekome pa je ovog bolida stavio u ovu ionako propalu franšizu...jedan antitalent manje više.

Karlo Uljarević još nije, ali bude ubrzo. Parlov nikada nije niti bio talent tako da nije mogao propast.