NYC je napisao/la:
Ooooo,
Rookie!!! Pa, gde si ti, brale? Nema te nema... (kao što nema ni "lastavica u Mugebi"), pa onda, odjedanput, eto tebe u EPICENTRU!!!
Znači, i ti "pohrlio" da proslaviš fenomenalnu pobedu- osvajanje NLB titule još fenomenalnijom trojkom (Bogdanovića) u poslednjoj sekundi! Svaka čast, druže! Pre nego što napišem bilo šta drugo, moram ovo da "ubacim": Dok se drugi Zagrepčani/Purgeri/Boysi još uvek foliraju - kao, "mi pratimo samo Dinamo, tj., nogomet; ne zanima nas košarka..." - ti si uvek bio i uvek ćeš ostati (nadam se!) pre svega sjajan čovek, a potom i pravi hrvatski patriota, normalan Zagrepčanin koji voli svoj grad i svoje timove ALI NE MRZI DRUGE! Plus, ljubitelj si pravog sporta i fer tekme... Da je više takvih kao ti, gotovo da bi svaka utakmica u NLB bila pravi mali spektakl!
Kao što si napisao - "cijela utakmica je za antologiju". Iako nisam grobar, ovu sinoćnu fantazmagoričnu predstavu ću i ja pamtiti dok sam živ! Nešto kao i Bari, Tokio, ili Saletovu trojku (ne zato što je to bilo protiv Hrvatske, već zbog suludog raspleta i naše medalje koja je usledila)... itd.
Da, da... memorija pamćenja. Baš kao što se i svaki stariji navijač Cibosa sa velikim zadovoljstvom seća onog horog koša Mihovila Nakića, maja meseca, godine 1984... Treća utakmica play-off-a... Cibona-Zvezda. Cibona je te godine imala GALACTICOS tim! Dražen i Aco, Nakić, Čutura, Knego... ma, STRAVA!!!. Mi (Zvezda) - totalni autsajderi. Finale se igralo se na dve dobijene. Mi, očekivano, izgubimo prvu u Zagrebu i onda - neočekivano - dobijemo drugu u Beogradu. I onda, odlučujuća, treća, utakmica u prepunoj "Kutiji Šibica" (jel se tako beše zvala ta hala?). Frka... igra se napad za napad, koš za koš. Kod nas, Avdija igra kao da je upravo sleteo iz nekog NLO - unbefuckingleivable! Videlo se da su Cibonini igrači baš zbunjeni, jer uopšte nisu očekivali takav otpor unapred već otpisane Zvezde. Ulazimo u poslednji minut... naš napad, Avdija ulazi u reket... koš! Jedan razlike za nas, na nekih 15ak sekundi do kraja. I onda kreće Cibona... prvi pokušaj - ne ide, drugi pokušaj - ne ide... ali onda Mihovil Nakić (inače mi je taj momak bio baš simpa, verovali ili ne!) preuzima loptu negde kod linije slobodnih bacanja i onda, iz okreta, ispaljuje horog levom rukom (on je dešnjak!) preko naše odbrane na 1 sekund je do kraja... i... i.... iiiii?????? KOŠ, bemtilebac!!!!!!!
E, kad nisam dobiJo inFRakt iste sekunde! Sećam se ("ko da je juče bilo"), posle te utakmice je trebalo da idem na neki žur tamo negde ispod Avale, a još je trebalo da vozim sa sobom dve (tada) vrhunske gradske ribe (ne bih sad o imenima! lol). Ali, ja sam, narode, bio TOTALNO SMOREN to veče! Kakve, bre, ribe! Kakav žur!!! AMAN!!! Uvali nam Nakić koš u poslednjoj sekundi, BRE! Navijači u Šibicari u ekstazi - sa svih strana se ori, "Hea, Hea, Cibosi!" (Btw, šta bi sa tim pokličem? Nisam ga čuo sinoć?!). A onda i Novosel, igrači, rukovodstvo....svi skaču na centru ko ludi... grle se, vrište, slave... A JA OĆU DA PUKNEM, BREEEEEE!
Da mi je neko tada rekao da ću doživeti "slatku osvetu" dvajesšes godina kasnije - i to preko grobara (!!!!) - ja bih mu, najverovatnije odgovorio, "Sine, jel ti ostalo još malo od toga na čemu si?"
Ovaj KK Partizan je sportski, sociološki, socijalnopsihološki, kulturološki, naučnopolitički i kako god još hoćete FENOMEN!
Nisam ja ni prvi ni poslednji zakleti cigojner koji se iskreno loži na ove momke. Štaviše, u mom slučaju, to nema veze ni sa "srpstvom" (E, znaaaam... sada će neki moji zemljaci koji, s vremena na vreme, ipak posete ovaj forum, da kažu, "Pa naravno... koji si pa ti Srbin!?" Iliti, "šta je tu pa novo?!" Ali... preskočimo to za sada.). Jednostavno, ova ekipa komšija me je potpuno kupila kao mali tim (obzirom na budžet i uslove) koji je postao David koji se više nego uspešno nosi sa Golijatima iz Izraela, Grčke, Španije, Italije...
Pa da je u pitanju neki portugalski ili belgijski tim (!!!) ja bih isto tako svim srcem bio uz njih! Maleni protiv velikih - a pobedjuju ih srcem, znanjem, disciplinom i - ponekad - uz veliku dozu sreće.
Nikada nisam mogao ni da zamislim da ću se jednoga dana ovoliko diviti crno-belima! Ali, desilo se... i to, kako!!!
Jest, Kutija šibica i dan-danas se zove, dvorana na Remizi koja je poznata po tome da se u njoj održava(o) istoimeni malonogometni turnir, jedan od onih s najvećom tradicijom na širem području, možda čak u Europi (danas se igra u više dvorana zbog velikog broja ekipa, zatim tu je i veteranski turnir itd itd).
Inače taj koš Nakića je sudbonosan za Cibonu jer je upravo taj koš zaslužan da Dražen Petrović stavi svoj potpis na ugovor s Cibonom, ostalo je povijest:), tako da je jako velik značaj tog horoga.
Još jednom da napomenem, u drugom kolu NLB kad je Cibona dobila u Beogradu ako se dobro sjećam 63-51, tu u pitanju ipak nije bila ista ekipa Partizana, nisu bili Roberts i McCaleb u ekipi. Još jednom treba odat priznanje Dušku Vujoševiću, čovjek je na neki načim revolucionar. Mislim nije sad neki bog zna kakav podvig dobit ovakvu Cibonu, al kad to kažem mislim na cijelu ovu sezonu, također na sve ove sezone prije. Iskreno, očekivao sam nekog od grobara ovih tu da se pojavi u ZG, čak sam pričao sa Žilijenom preko fejzbuka al mi je rekao da je to malo vjerojatno. Krivo mi je malo al ajd.
...
..a koga volimo, njega i 
