dimnjacar je napisao/la:
U Srbiji je narodno veselje i kad dobiju Hrvate u stonom tenisu.
A sve kao Hrvati iskompleksirani
Hoce ljudi da ih volimo, pa to ti je... ko napustena i nogirana ljubavnica
Vidi cijeli citat
Najbliže istini je da su obe strane iskompleksirane, samo to manifestuju na različite načine. Istorija odnosa naših naroda je opterećena mnogim "neraščišćenim računima" i malo je onih racionalnih koji će shvatiti da naša dva naroda nikada neće biti u prijateljskim odnosima. Mogu to da budu pojedinci, pripadnici dva naroda, ali generalno, bilo je mnogo zločina da bi sada prešli preko toga. I jedni i drugi. Puno je tu nerazumevanja. Mi kao ne razumemo toliku mržnju Hrvata prema nama, kao da nije bilo rata na teritoriji Hrvatske tokom 90-ih. A opet vi se pravite blesavi kao da nije bilo Jasenovca, Stare Gradiške, i puštate preko razglasa onog vašeg Tomsona pred utakmice hrvatske fudbalske reprezentacije (lično bio svedok) ...
Kecmanov šut protiv Cibone u takmičenju koje je za većinu Srba navodno nebitno i stalno se čuju glasovi kako treba istupiti iz "gumenjarke" sada se po značaju stavlja u rang Đoletove trojke u Istanbulu 1992. godine. Neki priznaju da su se radovali ovako samo još kada je Srbija uzela svetsko zlato u Indijanapolisu 2002. godine. S jedne strane i to vama Hrvatima može da bude kompliment što se toliko radujemo pobedama nad vama, a s druge strane pokazuje upravo te komplekse. Ili kada vas Francuzi pobede u finalu nekog svetskog ili evropskog rukometnog prvenstva, na tu vest na portalu srpskog B92, za koga važi da ga posećuju ipak politički umereni Srbi, bude preko 150 komentara, više nego na vest o rezultatu Srbije na tom istom takmičenju. Ili kada Turci eliminišu Hrvate na EP u fudbalu, pojavi se oko 200 komentara koji pokazuju kolektivno naslađivanje porazom "lijepe njihove".
Primer 1: Tokom pre podneva na Radio Pančevu ide neka autorska emisija i tip koji je vodi već dva dana priča samo o ovoj utakmici uz stalno bockanje Hrvata. Pri tom nije neki Srbenda, naprotiv, pušta dosta starije i novije hrvatske muzike.
Primer 2: Sve srpske dnevne novine, od građanskog Danasa to tabloidnog i desničarskog Kurira smatrale su da je ovo vest za naslovnu stranu. Od svih novina samo Pravda, glasilo SNS-a (to su vam ex-radikali vućić i nikolić) nije objavila tu vest na naslovnoj iz jednostavnog razloga što ove novine idu nedeljom ranije u štampu.
Te, prema tome, ko mi kaže da kompleksi nisu obostrani, taj ili je subjektivan ili uopšte nije nastanjen u Srbiji ...
Da se ne lažemo, susreti srpskih i hrvatskih ekipa uvek će imati dimenziju više, to uostalom priznaju i sami sportisti. S tim što tu tenziju dve strane kanališu na različite načine. Mi se napalimo, ali pozitivno, usmerimo je u pravcu maksimalnog sportskog učinka, dok vas ta tenzija u većini slučaja potpuno prikoči. Zato se jedno vreme dešavalo da vas rasturamo u svakom sportu u kom se sastanemo, od kuglanja preko američkog fudbala do košarke ...
Elem, posle ove digresije, da se vratimo na finale. Ne sećam se kada se Dule ovoliko radovao posle neke utakmice. S obzirom da se naosvajao titula, svaki put je bio sve staloženiji, ali ovaj put je potpuno podivljao. Jer da se ne lažemo, na snimku čiji sam link postavio nekoliko puta, po gestovima jasno je bilo da su se on i igrači Partizana već pomirili sa porazom, čak se i Kecman iznenadio kada mu je sudija pokazao da ima da se igra još 0,6 sekundi, obično zapisnički sto u takvim situacijama pusti da istekne vreme.
Da, možda su sudije pogrešile što nisu sačekale da se sklone sa parketa svi oni "nepozvani", ali verovatno su i one pretpostavile da Kecman ne može da pogodi pa onda nije ni bitno ...
I, naravno, pored Kecmanovog šuta, hajlajt finala je Perasova faca dok prati loptu koja ulazi u koš. Sećam se Perasa kao igrača, fenomenalan je bio, njemu idu ogromne zasluge što je ove sezone "uozbiljio" igru Cibone, koja je konačno počela da igra odbranu. I ovim putem mu se izvinjavam, ali njegova faca tokom Kecmanovog šuta ... Neprocenjivo!
[uredio etno-expert - 27. travnja 2010. u 13:29]