Tražio sam i od Tadića da pomogne Partizanu i Zvezdi

Božidar Maljković je trofejni košarkaški mudrac avangardnih razmišljanja. I kad u džepu nema ugovor sa nekim od najvećih evropskih klubova, u glavi poseduje mnogo informacija i najveći deo svog slobodnog vremena posvećuje košarci. Trener koji je četiri puta bio šampion Evrope najverovatnije do kraja ove sezone neće voditi nijedan tim, ali ističe da i dalje ima motiva da osvaja trofeje.

- U NBA ligi igra oko 80 košarkaša iz Evrope. Šta bi bilo kad bi se svi oni vratili?Činjenica je da je situacija teška i da u Evropi nema jake lige, osim španske ACB. Odsustvo izrazito kvalitetnih napadača prouzrokovalo je da odbrana ima prednost kod trenera Opšta je tendencija ka defanzivi. Naravno, to je sve dozvoljeno i normalno. Jedan stravično dobar napadač može da razbije svaku odbranu, ali takvih je veoma malo. Kad sam bio prvak sa Limožom Pero Skansi mi je posle utakmice rekao da je nezadovoljan opstrukcijom igre u finalu Evrolige. Ja sam mu rekao da mi da Kukoča, pa ću da promenim sistem. Kako drugačije doći do rezultata sa košarkašima koji nisu vrhunski. Morate ih spremiti kao komandose, da mogu da odigraju dve utakmice odjednom – objašnjava Maljković.

Da li u Evropi trenutno ima vrhunskih košarkaša?

- U Evropi i kod nas ima vrlo dobrih igrača, ali nema megazvezda. Rudi Fernandez je ove sezone otišao u NBA ligu. Zajedno sa Rubiom, Kalderonom, Gasolom, Navarom i Garbahosom on je dete ACB lige. Tu se igra približan broj utakmica kao u NBA i svaki meč je „u tri litre krvi“. Nema mnogo vremena za treninge, stalno se igraju utakmice i najvažnije je da se košarkaši oporave od napora. Zato pola klubova ima svoje avione. Dok sam radio u Španiji i meni se u tom „ludilu“ dešavalo da ne znam u koji grad sam krenuo. Ipak, kroz takve utakmice razvoj igrača je ubrzaniji.

Da li imate utisak da je košarka sve manje popularna?

- Moram da objasnim da košarka u suštini nije profitabilan sport. Kad sam sa Panatinaikosom bio prvak Evrope, osvojio Kup Grčke i igrao finale prvenstva, po rečima gazde Janakopulosa, klub je te sezone bio u minusu tri miliona dolara. Hala je sve vreme bila puna. Takođe, dok sam bio u Realu, predsednik Ramon Mendosa je doveo tada najboljeg igrača Evrope Arvidasa Sabonisa za tri miliona dolara. On me je sam pitao zašto je na tribinama samo dve i po hiljade gledalaca, a kad Laudrup igra fudbal na „Santjago Bernabeu“ dođe 80.000 ljudi. Jedan od funkcionera u FIBA Nar Zanolin nedavno mi je rekao da čak 22 NBA kluba posluju sa minusom na računu – analizira Maljković.

- Veoma poštujem ljude koji rade u Srbiji. Kod mene u Ušću je nekada davno vladalo stanje „imaš za salatu, nemaš za supu“ i znaš čime raspolažeš. Sada nema nizašta. Da nije NLB lige, Partizan i FMP ne bi regrutovali toliko dobrih igrača. Za Partizan i Crvenu zvezdu postoji samo jedan izlaz. To je da se Hala sportova i „Pionir“ daju na upravljanje ovim klubovima. O tome sam pričao i sa predsednikom Tadićem.

Da li će se u skorije vreme u Srbiji pojaviti vrhunski igrač?

- Grupa košarkaša u Partizanu je na pravom putu. Nikola Peković će biti u samom evropskom vrhu, samo dok se još malo snađe u Panatinaikosu. Bez obzira na zlatne časove rada sa mojim prijateljem Duškom Vujoševićem, on ne bi tako brzo napredovao bez jake konkurencije. Samo kroz utakmice u regionalnom takmičenju moguće je da igrači napreduju. Ne mogu da verujem da se postavlja pitanje opravdanosti NLB lige. Siguran sam da će se i u fudbalu najkasnije za dve godine organizovati ovakvo takmičenje, a kao što se može videti, estrada već ima svoju nezvaničnu ligu.