Dodjoh na ovu temu da odam počast jednom od tri najveća hrvatska (i, dakako, jugoslAvenska, igrača; druga dvojica su Krešo i Dražen), kad ono - ludilo, Balkan, pič.karanje sve u 16!
Utom mi misli odleteše put milog mi New Yorka i osetih toplinu oko srca što odavno više ne živim u delu sveta gde će kojekakvi polumentoli da mi "spočitavaju" nedostatak patriotizma (u mojem slučaju, naravno, "srbizma"), da mi možda i prete što ne ljubim četiri C na njihov način, što ne znam napamet Himnu Svetom Savi (znam samo prvu strofu! ) i što ne mrzim Hrvate, Muslimane, Madjare, Šiptare... (dopuniti listu po želji). Ne mogu da verujem do koje smo mere, unatoč razlazu, ostali isti - primitivni, zaparloženi, epitomi palanke i onog kolektivbnog duha kopji pritiska, pritiska, pritiska...
Ma koliko se ne slagao sa politikom Washingtona, ja sam presrećan u New Yorku, jer me tamo NIKO NIKADA NIJE prozivao za nedostatak patriotizma prema USA, niko od mene nije tražio NIŠTA - osim u profesionalnom smislu i gde se ljudi poštuju i cene SAMO na osnovu toga kakvi su kao ljudi i radnici. A to da li će neko da ljubi američku zastavu, da igra za njihovu repku, itd., NJIH SAVRŠENO ZABOLE ona stvar. A razlog je sasvim prost: Čovek - jedinka je IZNAD SVAKOG KOLEKTIVA. Tako je još od 1776 i zbog toga ću uvek da poštujem tu zemlju (iako za 22 godine nisam uzeo njihovo državljanstvo!). Kao što reče lucidni Ambrose Bierce, patriotizam je PRVO UTOČIŠTE NITKOVA (ja ga samo citiram ).
Samo nastavite sa pljuvanjem, neobično sam vam zahvalan.
A Kukiju samo jedan veliki .