Rebrača: Neću da se brukam

Autor: I. Velimirović | 11.07.2007. - 10:13

„Očekujte bombu“, najavljuje Zoran Slavnić, selektor košarkaške reprezentacije Srbije. Kosta Perović je otkazao, Moki na mestu centara treba kvalitetan igrač, javnost nagađa, imena kruže, pominju se razni „kandidati“.
Željko Rebrača! E, to bi, zaista, bila prava bomba. U Slavnićevom stilu, ali...
- Slavniću svaka čast, bio je veliki igrač, ima ogromne ambicije da uradi nešto sa državnim timom, maksimalno je pozitivan i ja mu želim svu sreću ovoga sveta da uspe u tome. Moja situacija je, ipak, komplikovana, razumem u kakvoj je poziciji naša najbolja selekcija, ali je totalno nerealno, gotovo nemoguće da od 3. septembra igram utakmice na Evropskom prvenstvu u Španiji. Reprezentativnu karijeru sam završio 2005, uslovi za povratak ne postoje, više bih odmogao nego pomogao. Iza mene je operacija leđa, 12 meseci nisam odigrao utakmicu, da dolazim na pripreme nespreman bilo bi neozbiljno. Ne bih ni da se brukam. Ljudi iz Pamese su toliko uradili za mene, toliko mnogo očekuju da ne bi bilo ni prema njima u redu da zaigram na Evrobasketu. Neka igraju mlađi, njihovo vreme dolazi - kaže Rebrača za „Blic“.
n Kako gledate
na učestala odbijanja igrača nacionalnog dresa?
- Dosta je drugačije nego u moje vreme, NBA je dosta pridoneo tome. Potrebna je kvalitetnija komunikacija na relaciji Savez - igrači, moraju da se razumeju, da se drugačije pristupi razgovorima, da se respektuju selektori, ali uvaže i razlozi igrača. Koliko znam, pravog dijaloga poslednjih pet, šest godina ima veoma malo. Ranije je retko igrač iz Evrope išao pravo u Ameriku, prvo je morao da prođe kroz filter reprezentacije i da osvaja titule u Evropi. Sada na osnovu talenta već si na draftu, okreću se velike pare, u Srbiji koja nije ekonomski jaka, moraš da razmišljaš drugačije, jer imaš priliku da uzmeš veliki novac. Trebalo bi, dakle, promeniti način komunikacije i da se nađe kompromis, u protivnom najviše će ispaštati Srbija i košarka, potrebno je malo više poštovanja prema državi.
n Koliko može ovaj tim Srbije?
- Od nas se stalno očekuje nešto, osvajanje medalje ovog leta nije realnost. Setite se ipak 1998. kada na SP u Atini nisu igrali Divac, Paspalj, Savić, svi su nas otpisali, prognozirali nam osmu poziciju, a mi smo osvojili zlato, dakle sve je u košarci moguće! Neka se ponovi 1998, želim ovim momcima isti uspeh, neka samo veruju u sebe. Grci brane, Španci domaćini napadaju tron, mi smo nažalost došli u poziciju da moramo da se dokazujemo.
n Posle šest godina ste se vratili iz Amerike?
- Prvo je bilo solidno, pa dobro, pa zatim onako kako nisam hteo, pre svega zbog nekih stvari koje svakom sportisti mogu da se dese a nisu predvidive. Nadam se samo da neću više imati problema sa povredama, zdravlje me sada služi odlično. Život „preko bare“ je veliko iskustvo, prvo igranje u NBA protiv najboljih košarkaša na svetu je poseban doživljaj. Shvatanje igre američkih trenera i igrača se razlikuje, imaju poseban prilaz utakmicama, dok su navijači mirni, sve shvataju kao jednu veliku predstavu. Način života i mentalitet naroda je, takođe, drugačiji ali to mi je samo dalo još više iskustva da se bolje snađem u Evropi.
n Nova košarkaška adresa je Pamesa iz Valensije?
- Iz Amerike sam se vratio pre nedelju dana, šest dana sam proveo u Valensiji, posle Italije i Benetona, odnosno Grčke i Panatinaikosa, dolazim u najkvalitetniju evropsku ligu. Potpisao sam dvogodišnji ugovor, izabrao kuću, lakše ću se prilagoditi jer su tamo već starosedeoci Avdalović i Milojević, a došao je i Haus. Španije je veliko iskušenje posle svega što sam prošao, hoću da odigram dobro posle velike pauze, dugujem zahvalnost i Džoniju Rodžersu, koga poznajem još iz atinskih dana. Hoću da se vratim, a Pamesa je idealna za to. Klub nikad nije osvojio špansku titulu, pa ću pokušati da im priuštim veliku želju. Cilj je plasman u Evroligu, a koliko je predsednik Manuel Ljorente, dolazeći iz Fudbalskog kluba Valensija, uporan i željan uspeha, verujem da ćemo ispuniti ambicije - završio je Rebrača.

Sve manje vremena za skuter
Po povratku iz Amerike, odnosno Španije, Željko Rebrača trči u zagrljaj Dunavu.
- Ranije sam vozio skuter po reci, sada imam malo vremena za to, ali evo idem u posetu kod prijatelja na YUBAC-ov kamp na Kopaoniku, posle toga se vraćam u Prigrevicum pa malo do Beograda. Biće valjda vremena i za skuter - dodaje Rebrača.