Najduzi komentar u istoriji!!! Kakav lidak! Naravno, nisam citao :)
MOKA O MOSKITOSI
Sve cestitke nasim "Moskitosima" na demoliranju Grka. "By the way"
ovaj nadimak nije uopste los a pre svega ga treba shvatiti kao saljivog
i za jednokratnu upotrebu .
Inace, iznenadjuje me da je ovaj fenomenalni rezultat izazvao
relativno mlake komentare. Pa znate li vi sta znaci rasturiti bilo koga
sa tridest i jednim kosem razlike a kamoli aktuelne evropske prvake i
svetske vicesampione i nase buduce rivale u grupi. A sve to sa
prakticno mladom repkom, ajde recimo U23 ili U24, precizno godiste nije
toliko ni bitno. I znate li kolika je ovo injekcija samopouzdanja nasem
timu pred evropsko prvenstvo. Price o grckom taktiziranju su smesne jer
niko nece i ne voli da gubi ni prijateljske utakmice a posebno ne na
ovakav nacin protiv jedne Srbije, direktnog protivnika u grupi na EP i
da mu omoguci ogromni psiholoski doping.
Nisam gledao utakmicu, ali sam je pratio on-line na
Basketfrance.com i izgleda da su ovog puta nasi momci nagovestili kako
bi mogli jednog dana da igraju ako ostanu zajedno, sa ovim ili nekim
drugim selektorom i uz pojacanja u vidu starijih igraca koji budu hteli
da igraju za repku i nadolazeceg zlatnog mladog talasa. Ovo neodoljivo
podseca na "oducavanje " od kosarke koje su Grcima sa Galisom,
Janakisom i Fasulasom priredili Drazen, Divac, Radja, Kukoc & Co.
na EP u Zagrebu 1989. god., kada su ih razbili dva puta sa 20-30 koseva
razlike.
Ne bih zeleo da ispadnem prepotentan, ali iako smo sportska i
kosarkaska nacija ima nas dosta koji se bas i ne razumemo mnogo u sport
i kosarku. Nesto bi moglo da se tumaci mladoscu i neiskustvom a nesto i
navijackom ostrascenoscu, jer evidentno je da Partizanovci i dalje
mnogo vise mrze Zvezdu nego sto vole Partizan ili repku Kako inace
objasniti da mnogi ne vide da je Gurovic, koji je uvek bio veliki
igrac, sa 32 god. postao i vanserijski as nivoa jednog Stojakovica (sto
me je prijatno iznenadilo jer sam mislio da je na zalasku karijere) i
ne bi me iznenadilo da posle ovog EP ode u NBA ili opet u neki veliki
klub evropski klub, jer to apsolutno zasluzuje. A sve one price o
njegovom forsiranju i ispucavanju, kako u Zvezdi tako i u repki su
kratkovide. U Zvezdi je toliko odskakao kvalitetom i iskustvom, kao
uostalom i u sadasnjoj repki, da je normalno da se igra bazira na
njemu. Ja jesam veliki Zvezdas ali se pisuci ovaj komentar trudim da
budem objektivan i da odbranim igrace i Moku od neopravdanih,
nepostenih i neargumentovanih napada.
Ono sto je veoma vazno za ovu repku je da ima kvalitetnu "Osovinu" tima koju cine plej-krilo-centar:
Plej: Jaric
Krilo: Gurovic
Centar: Milicic
To je mnogo bitno za jedan kosarkaski tim a kao dokaz podsecam na
slicnu situaciju sa Svetskog prvenstva u Grckoj 1998. god. Tada smo
imali Sasu Obradovica, Bodirogu i Rebracu kao dominantnog centra (Ne
secam se da je skoro neki centar, ni Gasol, ni Dankan ni Skola na OI, u
skorije vreme, bio tako dominantan na nekom velikom takmicenju kao
"Rebarac" tada)
Elem, i tada smo bili bez najboljih igraca, bez kompletne prve
petorke koja je jos bila u dobrim igrackim godinama ali sto zbog
otkaza, sto zbog povreda, nisu igrali: Djordjevic, Danilovic, Paspalj,
Savic, Divac. Istina, Djordjevic je bio u ekipi, ali kao nedovoljno
oporavljen od povrede presedeo je na klupi skoro sve vreme. Medjutim,
usao je i tako kao "polovan" pred kraj cetvrt-finalne utakmice sa
Argentinom i doneo preokret i pobedu. Isto se desilo i u finalu sa
Rusijom. Na ovo sve podsecam jer i sada je slicna situacija, s tim sto
smo tada imali iskusniju reprezentaciju.
Ne verujem bas da zbog mladosti i neiskustva sada mozemo da
ponovimo takav uspeh i osvojimo zlato ili neku od medalja, pogotovo
posle ovogodisnjeg NEVEROVATNOG, RIPLIJEVSKOG uspeha mladih selekcija i
cetiri osvojena zlata. To ce nam biti veliki problem u Spaniji,
narocito posle svega sto se desilo na Evropskom juniorskom sampionatu
koji se sinoc zavrsio u Spaniji nasim novim trijumfom, kada su nasi
(ocigledno) zasluzeno smestili domacinima da ne prodju u polufinale
posle svih njihovih marifetluka, sto je bio veoma pametan potez jer ne
verujem da bi ih ikako mogli opet pobediti na njihovom bunjistu. Morali
bi nas pobediti bilo milom ili silom.
Smatram da bi na seniorskom EP realno trebalo da se izborimo za
kvalifikacije za OI sto bi bio veliki uspeh sa ovim mladim timom, ali
cemo verovatno biti pod strasnim pritiskom spanske javnosti, publike,
sudija ali i delom FIBA i EABA, jer smo vec svima dosadili sto
ovogodisnjim sto prethodnim uspesima a ljubomora cini svoje, ma kako
nam se to paranoicno cinilo. U Spaniji nam niko nece biti naklonjen,
verujte mi. Taman su svi malo odahnuli od nas i uspeli da pokupe koje
zlato a mi smo opet poceli da se vracamo. To bi moglo mozda da bude i
dodatni impuls ionako "premotivisanom" Moki i klincima, jer ako proradi
i nas cuveni inat... mozemo i Spance da oduvamo i na njihovom ognjistu.
Ustvari mi i nemamo krizu pravljenja igraca vec krizu odazivanja na
poziv za igru u reprezentaciji, ali to je neka druga prica. Tvrdim da
bi i dalje dominirali da su svi najbolji igraci igrali na velikim
takmicenjima zadnjih nekoliko godina. Savremene sampionske ekipe
Litvanije, Argentine, Grcke ili Spanije nisu znacajno kvalitetnije od
predjasnjih selekcija istih zemalja a pogotovo od nase reprezentacije
standardnog kvaliteta iz bilo kog vremena. Dodacu jos i da nema vise
velikih timova Yugoslavije ili SCG, SSSR, Litvanije.
Ovaj tim moze da postane veliki jer ima nekoliko ekstra talenata
(Teodosic, Tepic, Aleksandrov, Erceg...), a ima ih i u mladjim
selekcijama (Markovic, Jeremic, Macvan, Musli...). Na primer, po onome
sto sam video uzivo na utakmici Zvezda-Masinac ovog proleca,
Aleksandrov je neverovatan potencijal i vec tada je pravio nevidjene
poteze i zavrsio prvo poluvreme sa dvadesetak koseva bez ijednog ili sa
jednim promasajem. Gledao sam ga pre toga par puta na TV ali prosto
nisam mogao da verujem da jedan igrac, bar meni dotada malo poznat,
moze tako da odigra u njegovim godinama i uz probleme sa povredom koji
ga i dalje muce. Mislim da bi mogao lako da nadmasi Novickog jer je
veci talenat i igra pametno i sa lakocom svojstvenom najvecim igracima
ranga Kice, Kindjeta (Delibasica), Drazena a pritom ima 2m 10cm i sve
tehnicke, fizicke, motoricke kvalitete i mastovitost i hrabrost povrh
svega. Bice sigurno otkrovenje ovog EP, samo da ga zdravlje posluzi.
Vec vidim da ga Moka dozirano forsira a ovaj mu to sve vraca dobrom
igrom i uz njega ce on za ovih dva meseca nevidjeno napredovati. Moram
da dodam i da je Tepic sa njegovim igrama na EP U20 pravo otkrovenje za
mene i u njemu ocigledno dobijamo novog ol-raund igraca tipa Bodiroga.
Nesto i o selektoru. Razumem ove mladje koji pisu svasta o Moki jer
verovatno nikad nisu gledali kako je igrao. Greska je i sto se, kao i o
bilo kom drugom koji se bavi javnim poslom, previse pise o njegovom
karakteru i njegovim privatnim stvarima. Njegovi problemi sa sinom su
razumljivi jer on i nije mogao da utice dovoljno na njegovo vaspitanje
buduci da se razveo sa prvom suprugom. Neki kazu da ni Andric nije bio
bas "cvecka" ali je bio i ostao nas najveci pisac. Tako treba gledati i
Moku, kroz ono cime se bavi i koliko ima uspeha u tome.
Posto sam malo stariji bio sam u prilici da gledam bar 90
%utakmica nase kosarkaske reprezenatacije na velikim takmicenjima,
pocev od SP u Ljubljani 1970. god.
kada smo osvojili prvo zlato na velikim takmicenjima pa do danas.
Pratio sam i klupske utakmice, domace i medjunarodne i mogu s razlogom
da tvrdim da je ZORAN SLAVNIC NAJBOLJI PLEJMEJKER SVIH VREMENA U
AMATERSKOJ KOSARCI a verovatno da ni u NBA nije bilo mnogo boljih,
mozda samo Oskar Robertson koga nazalost nikad nisam gledao. Medzika
iskljucujem jer je on bio drugi tip igraca i u stvari bek-krilo koje je
igralo pleja. Ovde mislim na klasicne plejove. Ako neko zeli da gleda
ili da uci kako treba da igra jedan plej neka nabavi kasete sa njegovim
utakmicama.
Osvojio ja sa repkom sva moguca zlata na EP, SP, i OI a sa Zvezdom
mu je falio kup Koraca i Kup sampiona (jedne godine ispali su u
polufinalu od Simentala iz Milana, ako se ne varam). Imao je sve sto
jedan plej treba da ima, jedino nije mogao da zakuca, ali je i za to
nasao leka pa ga je na jednoj Zvezdinoj utakmici neko od saigraca
podigao da zakuca, mislim da je to bio neko od centara, Vucinic ili
Cvetkovic ili mozda bas njegov kum i sadasnji predsednik KSS Kapicic,
nije ni bitno. Za ovo znam samo iz price, trebalo bi proveriti i naci
neki snimak ako postoji. Da ne pricamo o njegovom kosu iza glave koji
je dao Bugarima na ES u Beogradu 1975 kada smo uzeli zlato ili o molbi
tadasnjem selektoru, “strogom” Aci Nikolicu, na SP na Filipinima 1978.
god. kada smo opet uzeli zlato da protiv, mislim Filipinaca koji su
lilstom bili niski, igra kao “teski centar” sa svojih 185cm visine.
Iako, sto mu je i pozicija pleja nametala, nije u Zvezdi a pogotovo u
reprezentaciji davao puno koseva, svi jos pamte njegov odlucujuci kos u
zadnjoj sekundi, na utakmici u grupi sa Italijanima na OI u Montrealu
1976, koji nas je odveo ka finalu u kome smo kasnije izgubili od
Amerikanaca. Na poluvremenu su Italijani vodili sa petnaestak razlike a
Moka je onako seretski u na poluvremenu svlacionici rekao: “ Momci,
hocemo li da komsijama stvarno pokazemo kako se igra kosarka?”. Sto je
jos interesantnije, on je bio strasan suter, samo sto to uglavnom nije
forsirao. To je dokazao, na primer, igrajuci u Sibenci, kada je sa
lakocom postizao po 25 koseva po utakmici jer tada u tom timu nije bilo
kosgetera kao u Zvezdi (Simonovic i Kapicic) ili u repki (Kica, Praja,
Kindje, Kresa...), pa je morao da preuzme i ulogu realizatora. Jedino
mu je Sasa Djordjevic (jedno vreme i njegov igrac) prisao blizu po
kvalitetu ali Moka je bio, jeste i bice neprevazidjeni, idealni, plej
iz udzbenika. Verujem da bi se sa ovim slozila i vecina trenera.
Ovo su bili neki od “priloga za biografiju” koji ce mozda pomoci
da se bolje razumeju neki prosli i buduci potezi, gafovi i izjave ovog
nepopravljivog spadala i vecitog optimiste i u sustini veoma pozitivnog
lika koji, izmedju ostalog i zbog svog dugackog ali neprijatno
otvorenog i precizno pogadjajuceg jezika, kao sto je bio i njegov sut
sa distance, nikog ne ostavlja ravnodusnim. Zbog toga kakav je njega
uglavnom ili vole ili mrze, malo je tu mesta za mlaka osecanja. Ali u
tome i jeste njegov kvalitet i bez toga ne bi nista postigao u zivotu.
Nasi navijaci su ga obozavali ali ruski su ga sigurno prezirali kada je
u poslednjem napadu u finalu EP u Belgiji 1977.god. protiv USSR, posto
je utakmica vec bila resena, ‘ladno prisao Kici negde kod aut linije
blizu polovine terena i onako spontano poceo da igra sa njim odbojku
ostavljajucim pritom i samog Kicu u cudu, sto se moglo dugo lepo
gledati i ananlizirati, jer se taj, moram reci ipak blago nesportski
presedan, godinama vrteo na spici legendarnog nedeljnog sportskog
pregleda. On vam je tipican primer beogradskog mangupa, u pozitivnom
smislu. Tako vam je sa Mokom, “take it or leave it”, uzmi ga ili
ostavi, obozavaj ga ili preziri.
Elem, buduci da je bio takav igrac, on poznaje kosarku u dusu i
tvrdim da ne postoji, ne u Srbiji, nego i u celom svetu pa i u NBA,
covek koji bolje poznaje kosarku od njega. Zato je on idealno resenje
za trenera ovog mladog tima jer on ce i mlade ali i ovih par starijih
igraca sigurno nauciti stvarima koje niko drugi ne bi mogao. Dokaz za
to je i njegov veliki, mozda i presudni uticaj na karijere mnogih
velikih igraca kao sto su Drazen, Kukoc, Radja, Djordjevic... Secam se,
na primer, da je dok je trenirao Zvezdu u drugoj polovini osamdesetih
ona igrala finale plej ofa sa Jugoplastikom sa Radjom i Kukocem umesto
da tamo budu na papiru mnogo jaci klubovi i da joj je pruzila dostojan
otpor sa realno mnogo slabijim timom. Te godine su i veoma tesno
izgubili finale kupa, opet od Jugoplastike. Ti igraci Zvezde nikad
bolje nisu igrali nego te godine a Zorana Jovanovica ni Radja nije
mogao da zaustavi. Pobedjivao je sa takvom Zvezdom (sa Radovicem,
Karadzicem, Bogosavljevim...) i Partizan sa Divcem i Co. koristeci
uglavnom jedino raspolozivo oruzje - trojke. Pa posle kazu da je Moka
slab trener. Argumente gospodo. Pa i Maljkovic i Obradovic i Ivkovic su
imali, kao i Moka, neuspehe pa im niko ne spori da su vrhunski treneri.
Jedino sto se iskreno nadam, za dobrobit nase kosarke, ovih mladih
igraca i samog Moke, da u Mokinom slucaju “…the best yet to come...”
iliti “najbolje tek dolazi…”.
Da se razumemo, svi napred nabrojani igraci bi postali veliki i
bez Moke ali je evidentan njegov veliki uticaj na njihov razvoj u
vaznom periodu formiranja igraca. On istina nije imao velikih uspeha i
titula kao trener sto sticajem okolnosti, sto zbog njegovog
temperamenta, karaktera i nespremnosti na, katkad i trule kompromise,
ali on i nije nikada bio u prilici da vodi timove sa vrhunskim
igracima, vec mu je pripadao onaj nezahvalniji deo posla stvaranja i
usavrsavanja igraca.
Mora se reci i da je on mozda i najveci zvezdas svih vremena od
svih Zvedinih sportista. Medjutim, kako je on sam priznao, od te je se
“bolesti” sam izlecio, mada mozda pomalo kasno. On je cak, kada je u
devedesetim godinama opet seo na klupu Zvezde, sam dao ostavku jos u
pripremnom periodu posle eliminacije u kvalifikacijama za evropske
kupove od jednog ruskog tima. To bas i nije svakidasnji potez. A Zvezda
je bas tada okupila dobre igrace i to je ustvari bila njegova greska
kako na licnom planu tako i odnosu prema Zvezdinim klupskim interesima
ali on je bio dovoljno posten da se sam povuce posle pocetnog neuspeha.
To se pokazalo i kao jedna od njegovih mana, pored katkad
"kratkih" zivaca ili grubih javnih kritika i gestova. Kao neko ko nema
dlake na jeziku i ne trpi neznanje, nepostenje lopovluk i nerad, cega
kod nas nazalost ima u izobilju, on ustvari samo javno govori ono sto
vecina od nas misli ali ne sme ili nece da kaze zbog ovog ili onog
razloga. On ce uvek prvi reci da je "Car go". Zato je dosada i imao
povremeno problema u javnosti a pogotovo kao trener i nije imao previse
ponuda da vodi velike klubove. Takav njegov karakter mu je i odmogao u
trenerskoj karijeri, jer na klupi nije isto kao na terenu. Tu vladaju
neki drugu zakoni i velika diplomatija. Trebalo bi da bude malo
mudriji, kako u zivotu tako i u vodjenju tima. On savrseno poznaje
kosarkasku taktiku ali mislim da pri vodjenju tima ne koristi sve
"nepopularne" takticke mogucnosti. Jednostavno, ne zna da pomalo igra i
“na kvarno”. Smatram ustvari, da bi on bio idelna osoba za selektora
mladjih selekcija KSS jer bi najbolje mogao ba uci i brusi talente.
Medjutim to ne znaci da nece uspeti i kao trener seniora sto mu od sveg
srca zelim. Vec sada bih rekao da je na dobrom putu, samo ga treba
ostaviti da zavrsi zapoceti ciklus, pa makar i ne otisli na Olimpijadu.
On je najbolje resenje za uvodjenje igraca ovih zlatnih generacija u
"A" tim i niko ih bolje ne bi usavrio u ovoj igri od njega. Moka je to
zasluzio i savrseno odgovara situaciji sa reprezentacijom. Pa ionako
niko od velikih trenera nije hteo da prihvati da bude selektor. Samo da
ga njegov burni temperament ne natera da napravi kakvu gresku u
vodjenju tima ili da dobije tehnicku kao pre neki dan, na kraju
utakmice protiv Francuza, pa da sve upropasti. Ali, nece dati Bog jer
sreca prati hrabre.
On je, pored toga sto je veliki optimista i motivator i veliki
radnik i ne treba zaboraviti da je jedna njegova baka Nemica sto nam
pojasnjava dosta stvari u njegovoj karijeri. Nista ne bi mogao postici
da nije trenirao do besvesti i bio diciplinovan, kao i vecina igraca iz
njegove generacije, sto se ne bi bas moglo reci za sve danasnje
mladice. Zato su nam, imedju ostalog, u zadnjih desetak godina i
propali mnogi veliki talenti i ostali na nivou proseka (Verovatno bi se
tu mogli uracunati: Varda, Sekularac, Bogdanovic, Cubrilo...).
Trebalo bi podrzati i pomoci nasu reprezentaciju, kako preko
medija tako i sluzbeno, preko KSS, ali koliko vidim Moka je ostavljen
prilicno sam kako od KSS tako i od kosarkaskih radnika i javnosti. Cini
mi se da u strucnom stabu nema ni fizioterapeuta, ima samo jednog
pomocnog trenera, koji ruku na srce i uz svo postovanje,nije neko vece
ime. Nema ni skauta, ni tim menadzera i sve to malo tuzno i neozbiljno
deluje, tu bi KSS morao nesto da pomogne. Ali tim pre ce eventualni
uspeh na EP biti sladji Moki i igracima.
Prognoziram da ce ovi mladi, talentovani i vec sada odlicni igraci
za ovo kratko vreme napredovati znacajno na individualnom planu, sto ce
se videti na njihovim igrama u klubovima tokom sezone a kada se jos
malo i uigraju i podignu formu (ceka se na Teodosica, Rasica,
Cvetkovica, Labovica, Tepica koji su i umorni od duge sezone...) moci
ce svakoga da pobede sto su i dokazali ovim javnim casom kosarke koji
su odrzali Grcima i svim ostalim prisutnima u Strazburu. Ne znam koliko
ce biti sposobni, zbog nedovoljnog iskustva, da odigraju dobro u
kontinuitetu celo EP u Spaniji ali verujem da cemo biti zadovoljni
njihovim igrama i pored eventualno slabijeg plasmana. Sve bi to moglo
da bude veliki stimulans za sve nase najbolje igrace da se ubuduce
odazovu na poziv za reprezenataciju jer NIJEDAN veliki igrac nije
postao VRHUNSKI igrajuci samo za tim bez obzira kako on dobar bio, pa
makar bio i sampion NBA. Oduvek se jedino u reprezentaciji, trenirajuci
i igrajuci sa vrhunskim domacim trenerima i igracima protiv vrhunskih
stranih selekcija i igraca, na "super takmicenjima " tipa EP, SP i OI
moglo dalje napredovati na individualnom i kolektivnom planu. Oduvek se
jedino tako postajalo vrhunskim, vanserijskim igracem, poznatim i
postovanim u svetu, a proslavljenim, voljenim i besmrtnim u svojoj
zemlji (primer: "Mi imamo svoga Boga, on se zove Bodiroga"). Velike
utakmice radjaju velike igrace (Setite se finala EP u Grckoj 1995 i
fenomenalne partije Sase Djordjevica). Nijedan veliki igrac na svetu ne
bi postao i ostao to sto jeste da nije igrao za svoju reprezentaciju i
osvajao medalje i trofeje sa njom donoseci radost celoj svojo zemlji.
Verujem da Moka, i ne samo on, ne bi nikad menjao sve one njegove silne
medalje za NBA milione. Novac znaci mnogo ali nije sve.
I zato “ Moskitosi” puno srece na EP u Spaniji, “izujedajte” tamo
sve po redu i ako i vi osvojite kojim cudom zlato to ce biti poziv na
opstenaroni delirijum i vanredni trubacki sabor u Beogradu, a ja bih
licno bio najsrecniji zbog Moke jer bi on onda mirne duse mogao da svim
“strucnjacima” i “dobronamernim” kriticarima zapusi usta za svagda i
ode u penziju, sto mu nikako ne zelim, kao spasitelj srprke kosarke u
drustvu sa svojim kumom Kaponjom.
Za kraj, da se i ja malo poigram “selektora” I navedem sa kojim
igracima to raspolazemo u perspektivi deleci ih pri tom uslovno na
starije i iskusnije i mladje (iznad U16). Smatram da ovako talentovane
igrace u cisto igrackom smislu, sa toliko maste i kreacije nemaju ni
Amerikanci:
PLEJOVI:
Stariji: Jaric, Vujanic, Popovic, Marinovic, Avdalovic
Mladji: Rasic, Teodosic, Nikolic, Markovic, Katnic
BEKOVI:
Stariji: Rakocevic, Pavlovic, Cvetkovic, Tripkovic
Mladji: Tepic, Jeremic, Stojacic
KRILA:
Stariji: Gurovic, Stojakovic, Radmanovic, Jorovic
Mladji: Erceg, Aleksandrov, Dragovic, Keselj, Despotovic
KRILNI CENTRI:
Stariji: Milojevic, Askrabic
Mladji: Labovic, Dragicevic, Velickovic,Macvan
CENTRI:
Stariji: Krstic, Milicic, Perovic, Varda,
Mladji: Borovnjak, Raduljica, Marjanovic, Musli
Nekog sam mozda zaboravio ili izostavio zbog nedovoljnog poznavanja
i neobavestenosti ali i ovaj je spisak impresivan i dovoljan za 3
reprezentacije.
“AJMO, AJDE, SVI U NAPAD ZA SRBIJUUUUUUUUU…!!!”
(Tomislav Janjic, 13. avgust 2007 13:14)
