i da ne zaboravimo na dodavanja (asistencije) iz vođenja, s jednom rukom. Kad su svi mislili kako će s loptom lupiti još jednom o pod, ona je završila pod košem kod centra. Nikad prije, a rijetko kada poslije, viđeno.

kod nas kažu, "o pokojniku sve najbolje"... Uopšte, mi kao narod (vjerujem da mislim na sve narode koji obitavaju na ovom forumu ) volimo da pravimo ultimativne heroje od mrtvih i od njihovog života i djela mitove, sa minimumom kritičkog osvrta.

Zašto uopće kad pričamo o nekom sportašu zadirat u njegov privatni život. Posebno ako taj privatni život nije utjecao na njegovu karijeru. Nije Mirza Nives Celzijus da su mu bili potrebni skandali da bi dospio u novine, on je to radio na terenu, i neka ga se po tome i pamti.

moja greška, otišao sam sa teme, ovde uopšte nisam mislio na Mirzu, već na slučajeve kada se baš "djelo" jedne poznate ličnosti glorifikuje nakon smrti...

90% Hrvata uopšte ne želi povesti bilo kakvu raspravu u najboljem hr košarkašu ikad nakon Draženove smrti, iako bi se tu moglo štošta reći...

Zoran Đinđić je danas apsolutni simbol svega dobrog i prevednog u Srbiji, iako je čovjek imao gomilu poslovnih afera i sumnjivih političkih projekata...

Milan Mladenović je jedinstveni simbol novog talasa Beograda za kojim svi žale i koga obožavaju, iako je za to jednako zaslužan kao i Šaper/Cane/Divljan/Gile koji su živi, i na marginama javnosti i medija...


Ima još gomila primjera, da ne dužim. 

Opet, skrenuh sa teme, Mirzu nisam gledao, ali nema sumnje da se radilo o jedinstvenom košarkašu. Neka počiva u miru.

Nisam ni ja mislio isključivo na Mirzu.   
Ja samo ne volim kad se o raspravi o nekom sportašu spominje i njegov privatni život. Posebno privatni život nakon završetka karijere. Ne gledam ja sportaše zbog njihovog načina odijevanja, već zbog igre koju pružaju na terenu i onda iz toga izvlačim neke "uzore" ili "idole".
Meni je isto žao što mnogi ne žele realno sagledat karijere Dražena i Kukoča, zbog Draženove prerane smrti. Ja nekako uvijek naginjem na Tonijevu stranu u toj raspravi.

Ne bi se složio i ne bi se složio, politiku općenito ne pratim.

Ovisi s kime pricas, prvo u kontekstu geografije, a zatim i neke realnosti i godina. Drazen moze samo biti jednak Kresi, ali Kreso je svakako vise napravio za kosarku, a ima jos jedan igrac koji ide u taj "koš", a to je Toni Kukoč za mene osobno najbolji, doduse ja Kresu nisam gledao, ali sto sam gledao o njemu, citao daje mi ovaj zakljucak gore izveden.

Isto tako partibrejkeri, idoli, a niti ostali bg bendovi mi ne mogu u isti koš s EKV-om koji je dimenzija iznad, a to da je ovaj postao simbol jbg to je tako i logicno je. Ja sam siguran, bog nek mi oprosti sto uopce pisem ovako, ali samo zbog poante, da je umro neki drugi tada isto odlican igrac da se ne bi ovako gledalo ( necu o imenima da zbilja ne pretjeram). Treba imat znanje, biti genijalan ( ne samo jako dobar) u tome sto radi i onda ( te na nasrecu) mora potrefiti i smrt da postanes taj neki simbol.

Mislim da bi najbolju paralelu napravio da si je povukao s Jim Morrisonom 

mladenovic je postao simbol jer je mrtav ali i jer je 
EKV
sarlo
idoli
orgazam
disciplina kicme

teško je to potpuno odvojit.  evo kako je izgledala vijest o smrti georga besta . ne u tabloidu nego u guardianu.

http://www.theguardian.com/football/2005/nov/25/sport.obituaries2

odmjereno, pristojno ali i informativno. 'na ovim prostorima' se ne smije reći ništa više od 'umro je nakon duge i teške bolesti' i još napomenuti da je bio raja i volio druženje. zar to nije super.  da se, ne daj bože, ne bi srušio mit o čovjeku.
mislim da je bolje otvoreno se suočiti s problemima, posebno zato što se oni ne tiču samo njega. to tabuizairanje preminulih sportskih heroja nije baš zdravo.