Ja moram da kažem da bi me ipak začudilo da mi ovo osvojimo. Jer, ipak je razlika ogromna. Sa jedne strane, tim koji igra Evroligu, pobedjuje najveće evropske timove (istina, u Beogradu...ali, pobede su pobede), a s druge, ekipa koja nikako da se sastavi...večita druga, a nekad i treća i četvrta (!)violina u srpskoj košarci, neprovereni igrači, ispali iz ULEB kupa ...plus non-stop povrede (ne znam da li smo i jednu važnu utakmicu odigrali a da smo na raspolaganju imali sve igrače?). Ne zaboravimo ni to da je ovaj tim sklopljen putem kanapa i štapa, bukvalno u "u minut do dvanaest".

 

Kako god, čestitam im na zalaganju,. na velikom srcu, na neverovatno agresivnoj odbrani kakvu sam vidjao samo na nekim NBA utakmicama... ma koliko da su trapavi u napadu!

 

U subotu ipak očekujem Duletovu osmu titulu... Ne radujem se, naravno, ali logika i racio su jedno, a srce nešto sasvim drugo.