Ajmo redom krenuo sam jučer prije podne pisat ovaj osvrt, a onda mi je ulatija neki posa i sad ga mogu malo nadopunit nakon poraza u produžetku. Dakle ovo su neki moji stavovi i pogledi pa će možda nekima malo pomoći da olako ne donose neke velike sudove, a stečeni su kroz JKL utakmica u Šibeniku i ranije turnire mlađih uzrasta...
Prvo čestitka za borbu sinoć.
Puno je tu bilo tih šteta, od nesrtinih slobodnjaka, do par banana i nespretnog zadnjeg napada, da se ne vraćamo na olako izgubljenu prednost u produžetku. Nikad mi nije jasno, ako nakon TO ne krene sve po predviđeno špranci, zašto izvođač ne nabije igraču koji je isprid negdi u nogu ili tijelo i izgubi tu sekundu, ali dobije priliku za novo izvođenje...ovako dodavanje na pas mater i samim tim ostadosmo gotovo bez ikakvog suvislog šuta, a nije malo 4 sekunde...
A sad ono što sam htio reći ranije.
Joke se svidija Klarin. E pa on i Antić koji je bija s B repkom na OIM su jedini zapravo domaći igrači iz 2003. Pleadin je doša iz Drniša i braća iz Viteza i on tu kao domaći i inače pokazuje najveće srce i motor je na terenu. Protiv fizički slabijih dominira brzinom, ali ipak mu fali malo mase. Brza tranzicija i solidna vertikalnost je uglavnom popraćena nepouzdanim šutom. S druge strane dolaskom tri klasna igrača i njemu se smanjila uloga i malo je prilagodio igru istalima.
Makina je nahvalija braću, a neki su ih popljuvali nakon tri utakmice. Ja želim pogledat malo širu sliku. Ljudi moji, oni su iz male sredine Vitez, koji ima neku bazu košarke došli u Šibenik. Samo u ovoj godini Zvone je propustija veliki broj utakmica, zbog banalnog zdravstvenog problema, ali zbog toga je dosta manje i trenira. Pa sad još kad kao osmoškolac dođeš u novu sredinu i onda nakon toga kreneš u srednju, puno je tu stvari za posložit. Jesu to dva treninga, ali ima tu puno drugih obaveza. Koliko su oni to mogli naučit leđnu tehniku u Vitezu ili sad u Šibenku u ne puno vrimena i uz ozljede...da ne pitam od koga...zadnje vrime je nešto s njima radija Rahimić i prije toga Maleš. Da su oni tako vrhunski, nije ovo omalovažavanje nego postavljam stvari u kontekst, onda nebi valjda Predrag prije deset godina posla Šišija u Zagreb. To su još klinci koji rastu i razvijaju se, pogledajte samo kako Zvone izgleda i naravno da je jako puno rada pred njima, ali ono što im niko ne može oduzet to je visina i oni će zbog toga svakako dobit priliku. Ne znam točno, ali Zvone na jednoj od ovih zadnjih Split, Cedevita ili Cibona nije zabija niti koša...pa se tu kroz prvenstvo diže. Dakle oni sami tek trebaju uvidjeti, što i koliko mogu i onda to dalje razvijat.
Za Tomu su se posebno neki čudili i govorili pa on je lošiji brat...momak je staturom već formiran, pogledajete samo kako je dilija lopte s visokog posta kad su ovi igrali zonu...ruka je meka, iako neće više nikad pogodit onoliko trica, a on još važnije pa on je livak...to mu je isto svakako prednost.
Zvone je malo zvrkastiji, ali oba su stabilno na zemlji...Mene je samo strah koja je njihova sljedeća destinacija...
Ovdje se isto tako dio ljudi isčuđava koliko je Pleadin prosječan i da šta smo ga mi hvalili na osnovu dva videa njegovog oca...nije istina. To što je i kako mali radija s loptom prije 2/3 godine je bilo čudo. Ništa to nema veze s siljenjem, snagom i time da je akcelerator. Drnišani su bili prvaci OŠ i gazili po turnirima...nije to Jure sam osvaja, ali svakao je bija vođa. Samo jedna je stvar osnovna kad ti moš po cile dane, naravno ako si fanatik, radit s loptom, gledat jubito i uz to trener te zna cili život...
Dođeš u novu školu, srednja nosi puno više obaveza, uz dva treninga nemaš puno vremena za svoje individualne treninge/zabave uz loptu i ono najgore, ako nisi zdrav, ako vučeš kakvu ozljedu sve to pada u vodu. Uz to pubertet donosi i čas višak kila pa onda opet adaptacija na novo tijelo.... Moj osobni dojam da Jure danas ne može izvesti s loptom sve što je radija onda, a uz to je bar 10% sporiji...jel to do trenažnog procesa, sazrijevanja ili čisto psihološkog grča ni sam ne naslućujem, ali je i on onu protiv Izraela pokaza koliko razumije igru...naravno šut je i dalje nekonzistentan.
I za kraj Duje...njega sam malo gleda, ali on je meni ostavija toliko pozitivan dojam, da sam debil napisa kako uživam gledat koliko je siguran dok izvodi slobodnjake...i onda jučer onoliko promašaja. Ipak taj prvi korak i ta odlučnost to se ne može naučit s tim se rodiš, ko Ivišići s visinom. E sad triba zasukat rukave i krvavo radit, ali biti i pravilno vođen.
Di je misto za to?
Jesu li Mario i Dragan ispravili neke svoje slabosti, a načelno imaju sve na raspolaganju u NBA ili su čak neke stvari i pokvarili u izvedbi...
Hoće li ovi mladci to uspit?
Nadam se da hoće, a odgovor ćemo naslućivat tek za par godina...
P.S.
Nisam zadovoljan kako sam misli sročija, ali možda neko ipak uhvati neku ideju...