čitam prethodne kometare i ne znam što da napišem ,jel da opet prosipam narodnu mudrost ili da jednostavno slijegnem ramenima ili da pak rezignirano zaključim da je sport kao takav izgubio smisao ...ne znam ,imam osjećaj da ću dobiti živćani slom koliko mi se misli vrti po glavi ...ipak svi smo mi samo lutke na koncu koji živimo u fabriciranoj stvarnosti ..i svi to mi duboko u sebi znamo samo ne želimo priznati jer nam je tako lakše