nemoj da zaboravis! i nemoj majke ti samo da zvezdu stavljas stavi sve fotke ili isjecke velike cetvorke

 Govoriti o nekim davnim vremenima, uz mržnju i neistinu je u najmanju ruku smešno! A jeli shone... jel to onaj isti pampi koji je pobegao, kada su se Delije sa grobljem sukobile na Zelenom vencu, i ostavio svoje prijatelje?! Uvek sam za realnost tako da ću se potruditi da stavim slike svih grupa, a ne samo Delija! 

to je vec bio kraj legendarnog pampija...ne porichem to...neshto cu ti napisati o tom sukobu u stvari cu neshto kopirati sa jednog drugog sajta gde se vodila pricha o tome...samo kad budem nashao....naci cu iz toga i neke druge interesantne podatke koji ce govoriti o tome shta se deshavalo tih godina...

evo ga copy-paste koga ne mrzi nek obavezno prochita!

Ono što bi svaki pravi navijač, a pogotovo Grobar u Srbiji trebao da zna iz istorije navijačkog pokreta, to je prica o Pampiju. Stvarno je nepravda zaboraviti tog čoveka jer je imao mnogo veliki uticaj na sve ono što će se dogadjati kasnije. Ako je Engleska imala Ikija i Head Hunters-e, Srbija je imala Pampija.

Pampi nije bio neki udarač i kako mi to kazemo "na ruke" bi ga dobio skoro svaki današnji huligan. Bio je visok oko 182-83 i bio je relativno mršav i nosio je veliku dioptriju naočara koja ga je dodatno opterećivala. Ali je zato bio hrabar i izrazito lud, pa su ga se ljudi kao takvog klonili.

Posebnu težinu u svemu je imao njegov otac , jedan od policijskih oficira u brigadi na Banovom Brdu, jedinici koja je obezbedjivala sportske priredbe.Medju navijačima je vladala totalna dezinformacija, koja je toliko išla daleko da se pričalo i da mu je otac ministar MUP Srbije. Cigani su kao razlog zašto mu se ne suprotstavljaju iznosili to, da kada bi ga prebili bili bi istog momenta uhapšeni, što nema nikakve veze sa istinom. Pampi je znao pravila igre , jer je bio mangup sa ulice i nikada ni na koga ne bi uperio prstom.

Mnogo ga je interesovao navijački svet, bio je patološki navijač Partizana , ali se u fudbal nije puno razumeo. Negde oko 1980. postao je jedan od vodja na jugu. Imao je posebnu harizmu da okupi čudne ljude oko sebe.
Nerazdvojan je bio sa pokojnim Trlajom ( Bata Trlaja ) jer su živeli tako reći u komsiluku. Pampi je odrastao u BLOKU 70 , a Trlaja na Bežaniji .Kada je trebalo na ruke sa nekim jedan na jedan, tu je bio Trlaja, koji je medju prvim navijačima u Beogradu počeo da bilduje.

Gostovanja koja je organizovao Pampi nisu ničim ličila na ona dok se on nije pojavio. Sve je funkcionisalo besprekorno. Imao je momke koji su brinuli da se putuje preko Ferijalnog Saveza (omladinska organizacija preko koje je karta kostala bagatela), pa su za razliku od cigana koji su se uglavnom švercovali, grobarska putovanja bila masovnija i bezbednija.
Kod Pampija je svako imao svoje zaduženje, pa su tako postojali i "dežurni lopovi" koji su imali zadatak da pribave hranu , piće i ostale potrebne stvari za naredna gostovanja.Krali su i platno za zastave, i auto lakove za grafite, i....

Pampi je imao uvek sa sobom ključ koji je otvarao sva vrata u vozu, pa bi tako i otvarao posebne vagone, koji su bili namenjeni samo kondukterima, ali bi grobari pre njih zauzeli mesto i kondukteri bi mislili da su zaboravili da zatvore vrata, jer im na pamet nije padalo da neko od navijača može da ima tako redak ključ.

U pomenuti vagon mogli bi da udju samo "GENERALI" kako je Pampi zvao one mladje najaktivnije, oni iz prve ekipe do Pampija i one koji on odabere. Uz klopu i piće , imao je posebne ljude koji su služili za podizanje morala ostalima , kao u svoje vreme guslari.

Na primer Italijan je pričao kako se ponašaju žabarski ultrasi na gostovanjima, prepričavao poslednje nerede sa italijanskih stadiona, itd... Kada bi on završio, na red bi dosli skinheads-i i pricali o desavanjima u Engleskoj, Pampijevoj omiljenoj temi.

Ako se putovalo u neki hrvatski grad, posebnu ulogu su imali takozvani "politički komesari", koji su pričali o srpstvu.

Uz Pampija je često bio "Debeli" koji je govorio samo u stihu, tako što bi istog trenutka smišljao rečenicu.On je bio zadužen da smisli nove pesme i skandiranja, koja su kasnije uvežbavana.

Kada su "Generali" bili dovoljno informisovani, zadatak je bio da prenesu sve sto su saznali na ostale, a Pampi je išao vozom kao pravi vojskovodja i obilazio svoje vojnike da proveri moral.

Uvek se zalagao da bude pravi lider. Tako na primer valjda 82/83, grobari su krenuli u Zagreb i ispisali su ceo voz i spolja i iznutra autolakovima, jer je bio trip da to izgleda mnogo dobro kada se ulazi u stanicu neprijateljskog grada (postojala je priča da to rade žabari).

Policija je u Slavonskom Brodu htela da uhapsi većinu grobara, ali se Pampi prijavio da je sve sam napisao, misleći da ce biti dovoljno da Trlaja telefonira njegovom ćaletu i da ce ovaj preko svojih veza da izdejstvuje brzo puštanje, sto se nije dogodilo.

Pampi je bio jedinac, pa je tako njegov otac bio strašno slab na njega. Često je bilo komicnih scena. Tako jednom ide kolona grobara od Terazija ulicom ka stadionu i negde ispred Slavije im se prepreči policija.
Pampi prvi medju grobarima, Pampijev ćale komanduje jedinicom. Pampijev cale :'Miroslave (Pampijevo pravo ime), popnite se na trotoar!"
Pampi:" Saša (ćaletovo ime), pomerite se da prodjemo." Pampijev cale :"Miroslave, popnite se na trotoar ili ti ne dam džeparac za sledeći mesec"!!

Pampi je bio prvi koji je počeo da organizuje akcije iznenadjenja. Na primer, sa manjom ekipom je odlazio u Šid i sačekivao noćne vozove iz Splita, Zagreba,...u zavisnosti ko je igrao sa Partizanom. To niko nije očekivao , jer su uglavnom svi spavali.

Postoji i na BBB sajtu prica kad je uhvatio "Bubu ludjaka", ali nije tačno napisano. Grobari su "Bubu" zarobili i vodili ga ceo dan sa sobom, da bi ga na kraju odveli na Manceov grob , vezali i terali da peva Partizanove pesme. Tada je došla Manceova majka da poseti grob svoga sina, a grobari su pobegli jer ih je bilo sramota. Tako su i jednom cigane čekali kada su se vraćali iz Novog Sada. To je bilo nešto sasvim novo i pravo iznenadjenje za sve- blic krig!

Pampi je oko sebe uvek okupljao mnogo problematične njuške. Tako je jedan od generala bio i pokojni Dile (Divac iz 63. bloka),pokojni Muca, a jedan od klinaca i pokojni Žabac (Kneletov nerazdvojni drug). Bilo je tu mnogo momaka, koji nisu imali nikakve veze sa navijacima : Mungos, Bata Bosana (prvi poceo po gradu da prangija, ali u ono vreme po nogama)...

Zbog toga je bio prisutan strah i kompleks medju ciganima, Grobari su sve do 1986. dolazili na sever kada je Zvezda igrala važne utakmice i navijali grobarske pesme. Gledano sa perspektive ovog vremena, to izgleda nezamislivo. Ali , niko nije hteo prvi da se suprotstavi iz straha šta bi se moglo dogoditi narednih dana u gradu.

Već su bile poznate price o "ŠOK SOBI" (podrum u zgradi jednog grobara u Pampijevom komsiluku),gde su maltretirani ljudi, stavljane im cevi pištolja u usta i druge nezamislive stvari za ono vreme. Dovoljno je bilo da ribama iz tog kraja pomeneš Pampija i više sa tobom nikada nebi progovorile ni reč.

Pampi je od cigana samo priznavao Boška (nerazdvojan drug iz detinjstva) za koga je govorio da je isti kao on, i Rikija (uhapsen '86 kada su posle kupa sa OFK Beogradom polomljene šiptarske radnje) Kada se vratio sa izdržavanja kazne zbog toga, nikad se više nije pojavio na severu. Oni su uvek mogli da dodju na jug sa zvezdinim šalovima, pa se tako prepričava još uvek scena, kad je Boško mrtav pijan pišao na sred južnog kopa, a niko nije smeo da mu kaze ni rec zbog "Ćoravog". Postoji i druga priča, da je tada isti Boško prebijen od strane nekih grobara koji su kasnije imali grdnih problema zbog toga.

Prvo huligansko gostovanje neke ekipe iz bivše zemlje bilo je grobarsko u Menhengladbahu. Otputovao je jedan autobus grobara i sve je bilo regularno do izlaska iz zemlje ( svemu što čitate morate da date posebnu težinu, jer što je danas najnormalnije, u to doba komunizma bilo je nezamislivo). Onda je Pampi izvadio buzdovan ( uvek je nosio sa sobom čudne kape i neko oružje) i rekao vodji puta i vozaču :"A sada ja preuzimam komandu".

Grobari na stadionu super izdanje, dobri transparenti (kao englezi u to vreme), dobro pevali,... U novinama su naveliko pisali o tome kako su vozaci doziveli taj put. Jos se smejemo kad se setimo , u stilu :"Krenuli smo sa novim autobusom, vratili smo se sa zapreznim kolima".

Najludje je u pomenutom autobusu bilo kada je Žare Petrović počeo da vozi , a svi grobari da navijaju . Kulminacija je bila kad se Žaretu prikenjalo i kad je autobus zaustavio u centru jednog nemačkog grada. Izašao je napolje i takoreci pred masom prolaznika poceo da se skida. Grobari su ga zagradili zastavom a on je se 'ladno iskenjao u sred grada !!

Trlaja je imao nekog kera koji je bio toliko divlji, da je vise ličio na zver, nego na psa. Držao ga je u posebnom kavezu i samo su on i otac mogli da mu pridju. Kada bi dolazio Pampi i ostali drugovi, često bi se napili i postajali nesnosni. Takvih ludaka nema mnogo sada medju navijačima u Beogradu. Počeli bi da demoliraju Trlaji kuću i jedini način da ih smiri, bio je da dovede"zver". Svi su se toliko plašili "zveri", da bi postajali manji od makovog zrna kad se pojavi. Kada je Trlaja otišao u vojsku, gnevni na kera sto su se toliko vremena plašili od njega, došli su jedno veče i isprebijali ga motkama.

Na jesen '85 na jednoj zvezdinoj evropskoj utakmici, na sever dolaze prvi put bez Pampija mladji grobari (njegovi "generali") i sukobljavaju se sa mladjom ciganskom ekipom. Od tada grobari vise ne dolaze na sever Marakane, ali jos uvek cigani nisu prevazisli kompleks Pampija.

Pampi je često za vreme derbija dolazio na Zeleni Venac, cigansko mesto okupljanja, da proveri cigansku snagu i raspoloženje. Uvek je dolazio u pratnji manje grupe svojih najbližih iz ekipe, pa je tako bilo i naredne sezone 86/87. Došao je zajedno sa Trlajom, Smederevcem,, jos nekim momcima i Trlajinom devojkom. Ali na severu su se već bitno promenile stvari i mladja garda je htela da preuzme vođstvo cigana.

Došlo je do tuče izmedju cigana i grobara, i grobari su morali da pobegnu. Trlaja je ostao i dobio batine, a Pampi je pobegao taksijem sa Trlajinom devojkom. Sa ciganske strane u tuci su najaktivniji bili Pjer (živeo tada, kao i sada u Australiji gde ima hotel, došao u posetu Beogradu, ali ranije bio jedan od vodja), pokojni Kajman , pokojni Toma Sarajlija i Zelja.

Trlaja nije mogao da oprosti to što ga je "izdao" i pobegao i na jugu pre utakmice mu zabranjuje da više dolazi na stadion. Pampi se pojavio jos nekoliko puta jugu i od tada mu se gube tragovi.

Trlaja pokusava da se osveti ciganima za prethodni poraz i posle utakmice ide sa ekipom koju je skupio u fajt. Ponovo dolazi do tuče u Bulevaru JNA , u visini Slavije i Trlaja ponovo ostaje da leži na zemlji. Od tada prestaje da dolazi aktivno na jug.

To je otprilike i kraj te ekipe, sve ostalo je istorija, mit, legenda !

 









Belaj ispred Katedrale

Jedna od grupa, koja je "vidjena" na Mundijalu, jer je sasvim jasno istakla svoj
transparent, svako su "Horde zla". Doduse oni su to i najavljivali, cak pokusali su da
organizuju neke sastanke vodja svih grupa u Jugoslaviji, da se izdejstvuje primirje,
neku "koaliciju", ali posto u tome nisu uspjeli, ucinili su ono sto je od njih zavisilo.
Otisli su u Italiju.

Sta, zapravo kazu "Horde zla" o Mundijalu:
- Ova ekipa iz Sarajeva je zakuhala ono protiv Svaba u Milanu. Mi smo ih marisali. -
kazu na pocetku razgovora. Taj njemac jeste fino gradjen, i osisan, i faca je - OK je
huligan. Al' j**ote, dobije udarac u tintu, shvatas, on se sjebe, njega to zbuni. To je
za njega kraj, povlaci se. Znaci, nije on otporan na udarce. A kod nas, ovaj nas
Balkanac, kod njega samo probudi jos vecu ljutnju. Mi smo tu u prednosti, sto smo
veci divljaci, sto nemamo te kulture, nemamo nikakvih kodeksa, j**ote. Mi smo
neki divlji narod.

Nas je bilo desetak u ekipi. Bilo je jos navijaca iz Sarajeva, koji doduse navijau za
Sarajevo, ali da su iz kupa nisu. Tamo je sve regularno bilo, samo bruka je sto na
stadionu nisu bili momci iz velike cetvorke, koji su se toliko hvalili da ce ici, da ce
belaj praviti, da ce, bez obzira sto nece ici zajedno, izmedju sebe pokazivati ko je
sta, ko je gdje. Htio bih pozdraviti Novosadjane. I Milanu su bili u Bolonji pogotovo.
Stvarno su momci OK. Ponosi se sto je Jugosloven, svatas. To je jezivo kad vidis 35
milja Njemaca, sjede, cugaju, to sve pijano. A ti nigdje nemas pica, gladan, zedan,
moras krasti, j**o te, da dobijes robiju, zbog hljeba i piva. A Njemci - to dosli sa
dvije hiljade motora, pa kamp prikolice, nose pakete piva, zastave, trube,... Mi ko
fukare , ba. Ili, dodze mi onaj s kravatom, sjedi iza mene i kaze mi - sjedi dole.
j**o ti mater, pa mogo sam ja kuci sjediti i gledati. Sto sam dosao koji ku**c
Pored navijaca koje smo ocekivali mozda u jos vecem broju, iz Sarajeva je u Italiju
krenuo i jedan karavan druge vrste. To su bili oni koji su na Mondijal gledali
pretezno komercijalno.

- Kasnije nam se pridruzila jedna ekipa Cigana iz Sarajeva, lopovi, znas. Inace,
vecinom je Italija puna Sarajlija. Do Rima smo dosli dole, ovo sve gore drze nasi
saneri. Bolonju, pogotovo. Samo sto oni nisu htjeli da se ofiraju, ono da su navijaci,
vec da kradu. Koriste guzvu, dzep i to. Ali, ipak svi koji su bili tamo znaju za tu
situaciju kad je onaj Cigan, kad smo primili gol uhvatio onu Njemicu i razbio joj
aparat. Krivo mu bilo sto ga slika. Ima jos takvih ljudi koji su u srcu stvarno
Jugosloveni. A ne srati kao sto su dvojica ispod nas donjeli dvije zastave HDZ-a.
Jedan jaran je to primjetio. I bas ta grupa Novosadjana i mi, koji smo svo vrijeme
navijali, tad smo ih zasuli nekim konzervama. Kao fol piva, u stvari pod pritiskom
deeset posto pive, sve ostalo voda, i onda su pobjegli. Sakrili se , a zastava, ikao je
to neko pisao nije uhvacena.

Jugosloveni ne bi bili sto jesu, ili ako hocete, Bosanci ne bi bili Bosanci, da nisu
onako i namjerno i spontano nekoga zajebali.

- Nije bila losa ta frka s Njemcima. To je bilo prije utakmice, mi smo dosli u Milano
umorni, jer nije se moglo ni u putu spavati. I zbog drugih navijaca, a i bilo je puno
lopova. Znas , ono na medjunarodnim linijama. Kod one crkve, kako se zove, one
ogromne katerdrale su sestorica Sarajlija nesto zakuhala. I nas desetak im se
prikljucilo i ovo, iskreno da kazem, nismo se nesto posebno tukli. Bio je jos jedan
momak iz Beograda, Grobar, dobar momak, dobro se udara. Al' nismo se toliko mi
tukli, kako smo sranje zakuhali. Onda smo se povukli, al su onda uletili Talijani.
Talijani su ih pobili ko konje. Tada su karabinjeri uletili izmedju Talijana i Njemaca,
pa su onda i oni popusili. Onda su zapucali onim gumenim metcima, a njemci su
odgovorili raketama. Lom je bio, da smo gledali utakmicu, da je prosla, upustili bi se
i mi u taj belaj, bio je bas pravi. Ali, kad si vec dosao zbog utakmice, bolje belaj
ostaviti za poslije.

Posebnu ulogu u carakama s njemackim navijacima imali su oni koje gotovo niko
prije pocetka Mundijala nije posebno pominjao ali na koje je uvijek moglo da se
racuna. Makar kad je patriotizam u pitanju.

- Nakon tekme u Milanu, bilo je samo malo koskanja po parkovima. Najgore su bile
ove nase - Jugo-Svabe. Oni ih ne mogu organski podnjeti. Bilo ih je stvarno dosta.
Nosili su one zastave na motikama i gdje god su sreli Svabe, oni su ih maltretirali.
Skidali su im onim motikama kape, pa ako sta jos i zakace boze moj, cigarama palili
zastave. Uopste, Svabe su se pokazale tanke, nekako. Cim ih nema neka veca
masa, nemaju muda. A bilo ih je ubjedljivo najvise. Sa njima su bili i ovi Interovi
navijaci, jer i oni su fasisti. "Milanezi" su svi bili za nas.

Kasnije smo culi sa su Delije i Grobari valjda zajedno, ali sta ja znam kako, bili u
Veroni. Culi smo da nije bilo nikakvih sranja.

Cao Tifo

 Evo nešto i od mene, kao što sam obećao.

 

Zna sam cijeli grad proci dok ne nadjem novi broj Cao Tifa.

To je citao svaki vatreni navijac

A ovo crtanje navijackih skupina je odlicno, sjecam se ove slike BBB-a