MILLWALL-NO ONE LIKES US WE DON`T CARE
Njega vole samo njegovi navijači. Ostalima nije ni
simpatičan, naprotiv mrze ga i to najviše zahvaljujući baš onima koji ga vole.
Jedan od najčuvenijih fudbalskih slogana "No One Likes Us We Don't Care"
dovoljno govori u prilog tome. Pogađate, reč je o Milvolu, klubu iz južnog
Londona. Ipak vratimo se skoro stodvadeset godina unazad. Sve se na "ostrvu
pasa" (Isle Of Dogs) promenilo 1885. godine kada su radnici lokalnih fabrika
oformili svoj fudbalski klub Milvol Rovers. Jedno vreme u svojoj najranijoj fazi
postojanja Milvol je igrao na terenu koji su koristili dokeri za trčanje, kriket
i tenis. Deset godina kasnije Milvol dobija prvu ozbiljnu konkurenciju u svom
kraju. Osnivanjem Vest Hema istočni London i dokovi uz Temzu opredeljivali su se
za lavove ili čekičare, a rivalitet dva tima će vrlo brzo postati neverovatno
snažan, tako da se i danas smatra jednim od najljućih u Britaniji. Ubrzo Vest
Hem ostaje bez prvog komšije pošto se Milvol 1910. godine seli na južnu obalu
reke u Wu Kros «»»»kvart. U to vreme retko ko je zalazio u taj kraj koji se nije
slučajno zvao "deadend". Milvol je sagradio svoj prvi stadion i nazvao ga
"jazbina" (The Den). Lokalno stanovništvo je prihvatilo svoj novi klub i već na
prvoj utakmici protiv Brajtona okupilo se preko 25.000 gledalaca.
Milvol je
ubrzo postao miljenik južnog Londona, nazivan često i "tim iz komšiluka" pošto
su se u "jazbini" okupljali navijači iz okolnih krajeva Depforta, Wu Krosa,
Pekama, Lewishama, Bromleya, Isle Of Dogsa... Većina tih ljudi bili su siromašni
radnici koji su živeli na ivici egzistencije pa im je odlazak na utakmice
predstavljao jedine trenutke kada su mogli da se opuste i provesele. Naravno
nije se uvek slavilo. Svoje nezadovoljstvo zbog poraza navijači su izražavali
masovnim utrčavanjima na teren i jurnjavom za sudijama i protivničkim
fudbalerima. Tako je "jazbina" bila prvi stadion koji je morao da zatvori kapije
navijačima. Fudbalska asocijacija Engleske kaznila je Milvol davne 1920. godine
zbog učestalih nereda navijača pa je klub morao da igra nekoliko utakmica bez
prisustva publike. Ista kazna zbog istih problema Milvolu je izricana u još
nekoliko navrata 1934, 1947, 1950, 1978... Kao trećeligaš Milvol je uvek imao
pun stadion. 1937. godine u FA kupu protiv Derbi Kauntija zabeležena je rekordna
poseta u istoriji kluba. Čak 48.672 oduševljena navijača ispratila su Milvol u
polufinale tamičenja. Te sezone klub je obezbedio povratak u drugu ligu što je
proslavljeno na ulicama južnog Londona kao da je osvojena titula. Nakon drugog
svetskog rata Milvol je dugo godina igrao u trećoj odnosno četvrtoj ligi da bi
se tek polovinom šezdesetih godina prošlog veka klub ustalio kao drugoligaš.
Uspehe kluba pratili su i stalni neredi i incidenti njegovih navijača. 1967.
godine Milvolu je od strane fudbalske asocijacije izdato naređenje da pod hitno
mora da postavi visoku žičanu ogradu koja će razdvajati publiku od terena.
Razlog za to bio je napad Milvolovih "bootboysa" na sudiju meča Milvoll-Aston
Vila koji je pri nerešenom rezultatu dosudio sumnjiv penal za goste. Utakmica je
jedva privedena kraju a sudija je uspeo da preživi linč. Tih godina navijači su
masovno počeli da odlaze na gostovanja gde su rušili sve pred sobom. Na stadione
se ulazilo bez pretresa i kontrole na ulazima, a bilo je slobodno kretanje po
celim tribinama jer nisu postojale ograde koje bi razdvojile dve grupe navijača.
Pošto su bili izmešani, incidenti su se često dešavali i to najčešće prilikom
postizanja golova. Kada bi jedna grupa skočila da proslavi vođstvo svog tima,
ovi do njih bi ih bez mnogo ustručavanja pokušali smiriti pesnicama. Te tuče
širom ostrva uzele su maha tako da krajem sedamdesetih godina nije se moglo
zamisliti da jedan fudbalski meč prođe bez nereda na tribinama. Milvol je u tome
prednjačio. Iako je retko kad imao prilike da se sretne sa najboljim klubovima
Engleske, pošto se izuzev u dve sezone uglavnom takmičio u drugoj i trećoj ligi,
Milvol je zahvaljujući ispadima svojih navijača stekao reputaciju najomraženijeg
tima na ostrvu. Početkom osamdesetih huliganska ekipa Milvola nazvala je sebe
"Bushwackers", što bi u bukvalnom prevodu značilo "prepadači". Stariji momci su
se i dalje držali starog naziva "F troop". U sklopu njih postojala je i
"Treatment" ekipa sastavljena od tridesetak najekstremnijih ludaka, koji su
neretko u tučama navlačili hirurške maske na lica kako ih policija ne bi kasnije
prepoznala. 1985. godine uz tragedije na Hejselu i Bradfordu najveće nerede na
jednoj fudbalskoj utakmici izazvali su upravo navijači Milvola. Kup meč između
Luton Tauna i Milvola prenošen je uživo na televiziji, ali je zgranuta javnost
umesto fudbala u direktnom prenosu gledala iživljavanje Milvolovih huligana nad
domaćim navijačima, policijom, redarima i imovinom stadiona. Okršaji sa
suparničkim bandama u Londonu postali su sve brutalniji. ''Headhunters''(Čelzi),
''Inter City Firm'' (Vest Hem), ''Yiddos''(Totenhem), ''Gooners''(Arsenal) i
''Bushwackers''(Milovol) takmičili su se između sebe za primat u engleskoj
prestonici. Neretko se dešavalo da se okršaji dve grupe navijača za neke završe
tragično, pošto su huligani sve više počeli da nose hladno oružje. Tako je jedan
navijač Milvola nakon tuče sa Vest Hemovim huliganima u londonskom metrou pao
pod šine voza i izgubio život. Par godina kasnije usledio je revanš, tako što je
navijač čekičara izboden na smrt, tada popularnim ''Stenli'' nožem. Ubica je
uhapšen i poslat u zatvor iz kojeg je izašao nakon odležanih šest godina, a
interesantno je da i danas, skoro dvadeset godina kasnije dobija preteće poruke
telefonom.
Navijači drugih klubova zaobilazili su "jazbinu" kako su znali i
umeli, pošto je retko ko uspeo da se bez dobijenih batina vrati kući, a mnogi
klubovi su čak zahtevali da im Milvol obezbedi dodatno obezbeđenje i zaštitu za
igrače i stručni šab. Dolaskom Reg Bura na mesto predsednika kluba polovinom
osamdesetih, stvari su počle da se menjaju...na bolje za fudbal, na gore za
navijače Milvola. 1988. godine fudbalski klub Milvol je po prvi i za sada jedini
put izborio plasman u tadašnju prvu ligu. Udarnu snagu tima činio je tandem
napadača Tedi Šeringem-Toni Kaskarino. Nakon dve sezone provedene u društvu
najboljih klub se vratio u drugu ligu. Stadion Milvola je tada više ličio na
ruševinu i bojno polje nego na fudbalski stadion na kojem bi trebalo da gostuju
Mančester, Liverpul ili Arsenal. Klub nije imao para da ga renovira, a
interesantno je da je jedina novina u poređenju sa "jazbinom" iz perioda nakon
drugog svetskog rata bila visoka zaštitna ograda oko gostujućeg sektora i
policijski punkt kod severne tribine koji je pre ličio na zatvorsku
osmatračnicu. Na stadionu su postojali i mali ograđeni boksovi u koje su za
vreme utakmice zatvarani izgrednici. Predsednik kluba Reg Bur dobio je naređenje
od fudbalske asocijacija da se odluči za jednu od dve varijante: temeljno
renoviranje stadiona ili njegovo rušenje i izgradnja novog. Odluka da se izgradi
novi stadion svima je izgledala razumno osim navijačima Milvola. 08. maja 1993.
godine utakmica Milvol-Bristol Rovers zatvorila je stari Den. Reg Bur je na
kraju meča jedva izvukao živu glavu pred naletom besnih navijača, koji su
uleteli u teren i u pravcu njegove lože preko kordona policije bacali kamenje i
izvađene stolice. Na najvećem transparentu jasno je pisala poruka: "Danas je Reg
Bur sahranio jazbinu!" Već narednog dana buldožeri su prionuli na posao a
stadion Den, na kojem je klub Milvol zabeležio rekordni niz od 59 mečeva bez
poraza (u periodu od 1964. do 1969.), nakon 83 godine otišao je u istoriju, a
navijači protivničkih timova konačno su mogli da odahnu. Još jedna zanimljivost
vezana je za poslednje godine starog stadiona Milvola. Godinu dana pre njegovog
rušenja trojica navijača Lester Sitija skupila su hrabrost da odu na utakmicu
svog tima u južni London. Pošto je Lester poput mnogih drugih klubova odustao od
dovođenja svojih navijača na Den, klub Milvol nije obezbedio poseban gostujući
sektor. Trojica najhrabrih Lesterovih fanova tako su morali da redovno kupe
karte na blagajnama za domaću tribinu. Naravno Milvolovci su ih provalili čim su
se pojavili na stadionu i pre nego što je meč počeo. Nisu dobili batine, ali su
kasnije na sudu pričali da bi im lakše bilo da su ih Milvolovi navijači prebili
i izbacili napolje. Ovako, njih trojica su morali da trpe uvrede, pljuvanje,
ćuške, ismejavanje... Uz sve to nisu videli ni jedan minut meča, pošto su bili
primorani da 90 minuta sede dok su domaći navijači oko njih sve vreme stajali i
navijali. Nakon preživljene torture, hrabra trojka je tužila fudbalski klub
Milvol koji je morao da im nadoknadi troškove puta i ulaznice i plati nadoknadu
za pretrpljeni strah. U avgustu 1993. godine lisabonski Sporting uveličao je
otvaranje novog stadiona kapaciteta 20.146 sedećih mesta, izgrađenog nepun
kilometar od mesta gde je bio stari i koji je nazvan jednostavno "The New Den"
(nova jazbina). 1994. malo je falilo da se ponovi istorijski uspeh, ali je
Milvol poražen u baražu od Derbi Kauntija. Nezvanično se govorilo da fudbalska
asocijacija nije dozvolila Milvolu da se vrati u tada novooformljenu premijer
ligu, pošto ponašanje njegovih navijača jednostavno nije moglo više da se
toleriše. Nakon poraza od Derbija, navijači su divljali bukvalno dva dana, a
policija je imala pune ruke posla. Broj uhapšenih i povređenih merio se
stotinama a materijalna šteta pričinjena na i oko stadiona bila je nemerljiva.
Već naredne sezone Milvol je ispao u drugu diviziju (treću ligu), a klupski
neuspeh ostaće upamćen jednako kao i neredi navijača na Stamford Bridžu kada su
se Milvolovi huligani sukobili sa policijom i navijačima Čelzija nakon utakmice
FA kupa. Prve dve sezone provedene u drugoj diviziji nisu nagoveštavale da će se
Milvol uskoro vratiti tamo gde realno pripada, u prvu diviziju. Što zbog brojnih
izrečenih zabrana od strane kluba i policije, što zbog nezadovoljstva zbog
preseljenja na novi i rušenja starog stadiona, tako i zbog loših rezultata
Milvol je 1997. imao rekordno malu prosečnu posetu kao domaćin od svega 6000
navijača. Nakon par sezona tavorenja u drugoj diviziji pod vođstvom mladog novog
direktora Tea Paphitisa usledila je 2001.godina u kojoj je obezbeđen povratak u
viši rang. Atmosfera na tribinama ponovo je živnula i naredna godina biće jedna
od najboljih u novijoj istoriji kluba. Izboren je baraž za ulazak u premijer
ligu ali će 02.maj 2002. godine i revanš meč protiv Birmingem Sitija ostati
upamćen po najvećim neredima na ostrvu u poslednjih dvadeset godina. Milvol je
poražen kod kuće golom u nadoknadi vremena što je bio znak za navijače da krenu
u rušilački pohod. Nastao je opšti haos prvo na tribinama a zatim i ulicama
južnog Londona. Sve je gorelo, a u neredima je učestvovalo nekoliko hiljada
huligana. Policija je uspela da uspostavi mir tek u jutarnjim satima. Bilans
nereda bio je poguban. Pored gomile izgorelih kola i demoliranih pabova
povređeno je čak 127 policajaca, većina teško i 36 konja, među kojima i ponos
kraljevske ergele, konj koji je predvodio kraljevske parade. Od narednog jutra
policija sprovodi raciju po južnolondonskim kvartovima. Nakon par nedelja na
osnovu video snimaka nereda uhapšeno je i na razgovore privedeno na stotine
navijača Milvola među kojima i Rej Everest, pedesetšestogodinjwak vođa
ozloglašene huliganske ekipe "Treatment". Rej je proglašen za predvodnika i
inicijatora nereda. Osuđen je na zatvorsku kaznu u trajanju od pet godina. Time
je postao najstariji osuđeni huligan u Velikoj Britaniji. Interesantan događaj
bila je žurka povodom 21. rođendana njegove ćerke. U prepunom pabu nedaleko od
stadiona Milvola bilo je preko dvesta zvanica, uglavnom likova sa poternica.
Među njima pojavilo se i nekoliko fudbalera Milvola u znak poštovanja prema ocu
slavljenice koji se tada već nalazio iza rešetaka. Kada je ta vest došla do
zvaničnika kluba, ti fudbaleri su uz velike muke uspeli da ubede svoje bosove
kako ipak nisu bili na pomenutoj proslavi, pošto im je zaprećeno otkazima.
Naredne sezone poseta na ''New Denu'' je skoro prepolovljena sa prosečno 15
na svega 9 hiljada navijača. Fudbalski klub Milvol je izbacio čitavu listu imena
kojima će ulazak na stadion biti doživotno zabranjen, a do danas je zbog nereda
nakon utakmice sa Birmingenom u zatvoru završilo preko sto huligana. Već drugu
sezonu, veliki broj navijača Milvola izbegava odlazak na utakmice zbog
prevelikog prisustva policije koja još uvek nije završila započeti posao.
Direktor Teo Paphitis uveo je takođe i specijalne mere pri kupovini ulaznica.
Svaka glasi na ime kupca čiji dosije u policiji mora biti prazan. Ove godine
policija se spremala kao nikada do sad za susrete Milvola i Vest Hema koji se
nisu sretali više od deset godina. Najave velikih navijačkih okršaja i naplate
nekih starih dugova došle su i do naslovnih strana novina. Tenzija je bila veća
nego za bilo koji drugi meč u premijer ligi, ali je policija ipak uspela da
situaciju na oba meča održi pod kontrolom. Milvolu je za malo izmakao baraž za
ulazak u premijer ligu, ali je zato postignut najveći uspeh u istoriji kluba -
plasman u finale FA kupa, u kojem su londonski lavovi poraženi u susretu sa
favoritom Mančester Junajtedom. Prvo finale ujedno je bilo i ulaznica za kup
Uefa u novoj sezoni što je takođe prvi izlazak Milvola u Evropu. Za finale kupa
u Kardifu fudbalska asocijacija prvi put je prekršla pravilo o podjednakoj
podeli karata finalistima, tako je Mančester dobio 38.000 a Milvol samo 24.000
karata. Sve je učinjeno svesno u saradnji sa policijom i čelnicima londonskog
tima jer kako reče direktor Teo Paphitis: "Bojim se da u južnom Londonu nema
toliko navijača Milvola koji su spremni da pri kupovini karata za finale ostave
svoje lične podatke, što je pokazala utakmica polufinala sa Sanderlendom!" Naime
i na tom meču Milvol je dobio deset hiljada manje karata nego tim sa severa
Engleske. Finale u Kardifu i pored poraza ostaće ubeleženo zlatnim slovima u
istoriji kluba a navijači Milvola potrudili su se da tokom celog meča budu
glasniji od protivnika i pruže svojim ljubimcima neverovatnu podršku. Incidenata
gotovo da i nije bilo po gradu pošto je policija do perfekcije sve organizovala.
Ipak na par mesta došlo je do manjih tuča u kojima nije bilo ozbiljnije
povređenih. Junajtedovi navijači napadali su manje grupe običnih Milvolovih
fanova povredivši čak i jednu ženu. Najozbiljniji incident dogodio se nedaleko
od stadiona u kojem je došlo do okršaja između grupe od 70-tak navijača
Mančestera i 30 Milvola, ali je munjevitom reakcijom policije sve ubrzo smireno.
U novoj sezoni Milvol je prodao čak 16.000 pretplatnih karata, što je rekord
od kako postoji ''New Den''. Utakmice kupa Uefa, kao i one prvenstvene protiv
Lidsa ili Vest Hema jednostavno se ne smeju propustiti.
a sad maccabi-ima ih 5 koji?
