dobro srauba trolcino stara

a nama ce puno znaciti 2017. sto smo na ep u fra ispali u grupi..tako mozes sve relativizirati..o cileu 87 se kod nas jos prica, a ovo je jednako natjecanje..svaka im cast, to je trebalo osvojiti

Svaka cast. Zasluzeno. Vidi se da je Paunovic naucio zanat u onoj jednoj sezoni sto je igro u MLS :)

Hvala na cestitkama.

Podelicu bitne delove kratke price o Maksimovicu koju sam procitao danas.

On je jedan od Zvezdinih odbeglih sinova, jedan od onih zbog kojih su navijači tog kluba kivni na brojne bivše uprave. Maksimović je bio član crveno-bele „klase 1995“, još u pionirima označene kao sposobne da u ekspresnom roku zaigra u seniorskoj kategoriji. Taj tim je pocepan na sitne delove, a Maksimović se odlučio da napusti Crvenu zvezdu 2013. godine. Trebalo je da pod komandom Aleksandra Jankovića krene put Turske, ali je preko posrednika saopštio da želi da polaže vozački ispit. Poruka je bila jasna: Maksimović je želeo da stavi tačku na maćehinski odnos Crvene zvezde prema svojoj deci. Valjda je onako dečački želeo da poruči čelnicima kako klub treba da ga nagradi za višegodišnje patnje i odricanja. A bilo je patnje, još od dana kada ga je Dejan Gluščević primetio na kampu fudbala u Kladovu i po kratkom postupku odlučio da ga dovede na Marakanu.
„Bilo je to veoma naporno i teško vreme za mene jer sam svakog drugog dana prelazio po 150 kilometara da bih trenirao. Bio sam veoma uporan, ali nažalost, imao sam peh i ozbiljno se povredio. Kada sam zalečio povredu vratio sam se fudbalu, ali nisam mogao da se „pronađem“. Ispao sam iz forme i igrao veoma slabo“, pričao je svojevremeno Nemanja Maksimović.

Sve je slutilo da će jedna velika karijera da bude ugušena pre nego što je počela. Morao je da se vrati u Loznicu i ponovo dokazuje ljudima u Crvenoj zvezdi da je njegov talenat dostojan najtrofejnijeg srpskog kluba. I baš tada Maksimović je spoznao da one tipske izjave „o podršci najmilijih“ nekada i ne moraju da imaju epitet streotipnih. Otac, razočaran činjenicom da mu se sin zbog povrede nije snašao u Crvenoj zvezdi, odlučio je da malom Nemanji udari zabranu na treniranje. Napravio je pauzu, ali onda mu je majka došapnula čarobne reči: „Pokušaj ponovo, uspećeš“. Ispostaviće se da je Nemanjina majka imala ozbiljan uticaj na najveći uspeh u istoriji srpskog fudbala.

S obzirom na broj registrovanih igrača, 90-ih je SCG bila odmah iza Argentine po izvozu fuzbaljera ...

to sa izvozom je stvar kvalitete lige, a ne igrača.
kako iz srbije, tako i iz hrvatske, sve što valja i može okrenuti nekakvu lovu, pobjeći će, makar u azerbejdžan, litvu, kazahstan, kinu, bahrein, slovačku i tako dalje.
što je sasvim i razumljivo, ljudima je to posao i moraju nešto zaraditi, a ne se natezati sa klubovima oko plaća koje kasne i po godinu dana, a pitanje je hoće li ih ikada i vidjeti.

kada bi imali normalne lige, normalne klubove, koji redovito isplaćuju plaće, puno manje ljudi bi odlazilo u gore nabrojane lige, jer bi igrali u nekakvom zadru za normalnu plaću, a automatski bi i skočila kvaliteta lige.

takve statistike broje andru švrljugu i luku modrića kao 2 "izvoza", a realno je to 1 000 001, od čega modrić ima količinu od milijun, a švrljuga jedan!