vjerovatno najbolji tekst napisan o doktoru:
Ekipici iz ćoška raja, koja igra partije pokera od nedelju dana, puši
najbolje kubanske cigare i pije najljuću domaću rakiju sa Tare (osim
četvrtkom kada je open day i za samoubice pa Hemingvej insistira na
viskiju), od juče se pridružio i Sócrates Brasileiro Sampaio de Souza
Vieira de Oliveira, odnosno Sokrates, kapiten najboljeg tima koji nije
osvojio svetsko, Brazila sa početka osamdesetih. Za stolom su mu već
pripremili čipove, čašu i pikslu, Oldos Haksli, Toni Montana, Buda i
naravno
Karađorđe.
Neki bi se zapitali, zašto i kako ekipa koja simultano uživa sve
moguće poroke čovečanstva bleji u raju a ne recimo na jutarnjem futingu
sa bukagijama na rukama i mišolovkom na jajima, na koji Lucifer iz gasa
tera Hitlera, svakog Mongola ikada rođenog i Staljina.
Zato što ta ekipa, u pauzama između ruku, ne razgovara o novim
metodama kako sabiti što više ljudi u što manji gulag, o novim načinima
kreditnog zarobljavanja ljudi i o tome kako da mleko koje sipaš u
neskafu gostima svog kafića odmereno razblažiš sa vodom, kako bi na
svakoj čaši bio dobar 10 dindži.
Toj ekipi je jasno da je svet bio jedno gadno, teško i prljavo mesto
za život. Da su ljudi vrsta kojoj je u genetskom kodu zapisan prvo
sopstveni interes, pa sve ostalo. Ekipa koja je to prihvatila i svoj
život uspela da provede tako da u najmanjoj mogućoj meri iskompromituje
ono što obično oslovljamo kao ljudskost, poštenje, dobrota… Toni Montana
se u ekipu kvalifikovao onog momenta kada je rekao “No fucking kids” i
razneo mozak onom pacovu iako je znao da će mu Sosa za 24 sata na gajbu
poslati delegaciju Latinosa sa dugim cevima da popričaju.
Sokrates se kvalifikovao onda kada je završio medicinski fakultet i
pored toga što je počinjao karijeru vrhunskog fudbalera, čoveka koji
daje golove sa 30 metara na svetskom i daje štikle Ziku. Kada je za
vreme vojne hunte u Brazilu nosio majicu “demokratija” na tekmama
Korintijansa. Kada je na ponudu da mu se ganc nova jetra da preko reda,
pošto je staru razvalio kašasom (ništa spektakularno, brazilska radža) i
koječime još, rekao: “Ne, ne želim specijalne uslove zato što sam bio
najbolji fudbaler na svetu u jednom momentu.”
Doktor Sokrates celu svoju karijeru, osim jedne sezone u Fiorentini,
proveo je u brazilskim velikanima. Botafogo, Korintijans, Flamengo i
Santos. Najveći pečat ostavio je u Korintijansu gde je za 6 godina dao
172 gola sa pozicije veznjaka. Svakako najelegantniji i tehnički
najbolje potkovan visok igrač ikada (1, 93 m) sa mogućim izuzetkom
bivšeg Partizanovog Brazilca, Vašingtona.
Shodno svojoj reputaciji fudbalera intelektualca, koji je posle
kraja fudbalske karijere često znao da napiše kolumnu u novinama na
temu politike, ekonomije i socijalnih nepravdi, igrao pametno, video
sve, birao najefikasnija rešenja. Osim prelepih asistencija bio poznat i
kao jak igrač, ali i bombarder iz daljine, blizine, svih pozicija.
Naravno uz to je bio i prirodni vožd na terenu, kapiten.
Pošto je ekipa Brazila 1982. elimisana sa Mondijala jednom klasičnom
žabarštinom Italije 3:2, stekli su status najbolje ekipe koja nije
osvojila prvenstvo. Sokrates, Ziko, Eder, Falkao, Seržinjo, manje više
svi matorci su saglasni da je to bila najbolja ekipa tada na svetu.
Sokrates je još jednom dokazao svoju kuloću u jednom intervjuu posle te
utakmice. “To je fudbal, igra. Neko mora da pobedi, neko mora da izgubi.
Često pobedi onaj ko manje greši i to je tako. Optuživati nekog drugog
za taj poraz je ludilo.” Bez visoke trave, bez umora od puta i teorija
zavera iz centra moći, bez “ovo je neiskusan tim, pun mladih pojedinaca
osim Saše Ilića, Zvonimira Vukića i još njih petorice u prvoj postavi
koji imaju 25+ godina “.
Pošto je završio karijeru, Sokrates je nastavio da radi kao doktor i
da uživa u velikoj porodici od šestoro dece. Ipak, nastavio je da uživa i
u dve pakle pljuga dnevno i boga pitaj koliko rakije. Priznao je javno
da ima problem sa alkoholom ali je stvar izložio ovako: “Cigarete i
alkohol nikada nisu uticali na moju igru. Nisam zavisnik od alkohola,
moj odnos sa alkoholom je kao sa partnerkom. Puno pijem ali nemam
siptome alkoholizma.”
Poslednjih 12 minuta na terenu u svojstvu igrača proveo je 2004.
godine, pošto je ušao kao zamena za amaterski klub iz Jorkšira, Garfort
Taun. Kapiten Brazila sa Mondijala 82, sa 50 godina, ulazi da igra kraj
tekme Garfort Tauna u jebenom Jorkširu. Ako vam do sada nije bilo jasno
kakva glava je napustila svet…
Sve najbolje preko, Sokrates.
