Ne znam da li je prerano ocenjivati Robijev rad, ali je sasvim sigurno da bolje da pocne jednostavno nije mogao. Potpuno je promenio igru, Zvezda sada igra "do noge" i kroz pas trazi sansu...ne secam se da sam video cak ni golmansko ispucavanje, a gledao sam sve utakmice od njegovog dolaska. Ono sto mi se takodje svidja je sto mi se cini da ima pravu meru kada je zavodjenje reda u pitanju. Ne izigrava Kapela, nema tu neke gvozdene discipline kasarnsko-karantinskog tipa, ali se tacno zna sta se sme i sta se ne sme, i na terenu i van njega. To meni govori da on ima autoritet i svoje "ja"...a to nije bio bas uvek slucaj od Muslina naovamo...setimo se recimo bojkota Zemana, ili Dostanica, o Kristicu da i ne govorim. Dalje, koliko je tim u sluzbi igre vidi se i po tome sto Robi pravi ceste i ozbiljne rotacije a da se to po sistemu igre na terenu ne primecuje. Deluje mi da (naravno u skladu sa potencijalima igraca) se otprilke zna ko sta radi i gde je kome mesto, da ta igra ima smisao, unutrasnju koherenciju i cilj. Naravno, uvek moze bolje ali kako sada stvari stoje on je na dobrom putu da iz ove grupe igraca iscedi maksimum. Za sta ce to biti dovoljno, ostaje da se vidi. Naravno, on ne moze da utice na stvari kao sto su slucajan gol Partizana na JNA na samom pocetku meca, nedovodjenje kvalitetnog stopera, Adijevo budalesanje, Borhinu nesposobnost da realizuje mrtve sanse i jos neke, nazovimo ih, spoljasnje faktore, ali za sada, barem po mom misljenju, nije napravio nijednu gresku. A za neke poteze je stvarno trebalo imati muda (odstranjivanje Milovanovica iz takmicarske ekipe, guranje u vatru mladog Mijailovica, reafirmacija Lazovica, hladjenje Koromana, pruzanje nove sanse zaboravljenom Perovicu). Zakljucak - so far, odlican (5).