Filip Đorđević - "Zvezdino dete" među strancima

Fudbalski klub Crvena zvezda u nastojanjima da se domogne ili bar dostojno pokuša da se bori za plasman u Ligu šampiona, angažovala je tokom prelaznog roka veliki broj stranih i proverenih igrača. U senci transfera Lukaša, Barkosa, Salasa, Moline…na “Marakanu” se vratio i jedan igrač koji bi narednih godina mogao da bude veliki adut “crveno-belih”.

Filip Djordjević “zvezdino dete” i prvi strelac prve lige Srbije u dresu Rada, vratio se na “Marakanu” u nameri da ostavi trag u klubu u kojem je počeo još kao pionir.

U intervjuu za B92 ovaj 19-godišnji centarfor govori o velikoj želji da postane starter u Crvenoj zvezdi, igrama u Radu, debiju za mladu reprezentaciju, ali i apsurdnoj situaciji u kojoj je nekolicina njegovih vršnjaka već prešla u respektabilne evropske klubove…

Put ovog momka do šireg spiska najvećeg kluba u zemlji sličan je onom koji su prešli mnogi koji su ostvarili velike karijere u crveno-belom dresu, ali i mnogih koji su kasnije nestali sa fudbalske mape:

”Počeo sam u ekipi Radnički Jugopetrol, ali sam već kao pionir stigao u Crvenu zvezdu i tu sam prešao sve selekcije do omladinaca. Moj put se nije razlikovao od puta mnogih igrača koji su prošli sve mladje kategorije. Prošlu sezonu proveo sam na pozajmici u Radu. To je bio pravi potez…”

Upravo u dresu “gradjevinara” Đorđević je skrenuo pažnju na sebe, kasnije i zaslužio poziv u nacionalni tim:

”Igranje na Banjici u dresu Rada bila je velika škola za mene. Mnogo sam dobio tom sezonom, koja predstavlja veliko ohrabrenje. Hrabri me i činjenica da su mnogi dobri igrači put ka većim klubovima gradili upravo igrajući u “Radu”. Veliki broj njih je kasnije ostavio trag u Crvenoj zvezdi i našem fudbalu”.

Ipak, sada po mnogima za ovog 186 centimetara visokog napadača sledi najteži korak, dokazivanje u dresu Crvene zvezde:

”Voleo bih da se dokažem u Zvezdi, da izborim mesto u prvoj postavi, postižem golove i ostanem upamćen medju navijačima. Tek kada to ostvarim, onda mogu u inostranstvo. Medjutim, svestan sam da me čeka mnogo rada i truda da postignem ono što sam zacrtao. Voleo bih da dobijem šansu, siguran sam da ću je iskoristiti”.

U sezoni 2006-2007, posebno prolećnom delu sezone, Rad je odličnim igrama iz gotovo izgubljene pozicije, stigao do mesta koje vodi u plej of ( gradjevinari ispali u baražu od BSK-a iz Borče). Sa 16 golova Djordjević je bio prvi strelac šampionata:

”Mnogi misle da je lako biti najbolji strelac u toj ligi. Ali, varaju se.I u prvoj ligi Srbije igra se dobar fudbal. Ponosan sam na mojih 16 golova u Radu. Ta činjenica mi predstavlja podstrek da “zapnem” još više…

A podstrek je došao i u vidu poziva da nastupi za nacionalni tim. Debitovao je protiv Letonije u Novom Sadu:

”Bio sam na širem spisku selektora Djukića za EP u Holandiji, igrao sam i za selekciju koju vodi Slobodan Krčmarević. To je tek početak, uspeo sam da postignem i jedan pogodak, ali nadam se, da će biti za mene mesta na OI u Pekingu, ako nastavim dobro da radim,”.

Na putu ka najvećim stadionima i glavnoj pozornici izgubi se veliki broj dobrih igrača. Neki i koji stignu do prvih sastava “nestanu” kasnije zbog novca, popularnosti koju nisu umeli da “nose”, teških povreda:

”Ako želite da postanete neko u fudbalu, morate da vodite računa o mnogim stvarima. Mnogi vide samo ogroman novac i to im je prva asocijacija na fudbal. Doći do prvog tima nekog boljeg kluba nije lako. Završio sam sportsku gimnaziju i potpuno se posvetio svom cilju. Nema izlazaka sa drugarima i “zaglavljivanja” po klubovima, želim da ostvarim svoje snove”, zaključuje Đorđević.