IOni te ne zaslužuju

Kada govori o najboljem Zvezdinom treneru u istoriji Miljanu Miljaniću i danas, u penzionerskim danima, Dragan Džajić ne zaboravlja da istakne sitnicu koja uspeh znači: „Čiča nije bio naš trener! On nas je učio fudbalu i još više životu", nekoliko puta je rekao najveći igrač u istoriji našeg fudbala.

Dojučerašnji strateg crveno-belih, ovenčan samo jednim kup trofejom, Robert Prosinečki možda neće biti ni četvrtina Miljana Miljanića, ali je tokom staža u Ljutice Bogdana bio i ostao poseban. On je bio i trener, i učitelj života novih Zvezdinih klinaca i generator pozitivne atmosfere među navijačima i razlog da se veruje u bolje sutra i jedini postojan stub na kojem se održavao gigant iz Ljutice Bogdana. Bio je Zvezda i sve ono što bi taj klub trebalo da predstavlja...

Posle svega navedenog bespotrebno je pomisliti da Robijev učinak na klupi Crvene zvezde treba gledati isključivo kroz govor brojki i zagovarati tezu da su ga svi i previše dugo mazili po žutim vlasima samo zbog statusa legende. Zaslepljen mazohističkom ljubavlju prema klubu koji ga je proslavio, Prosinečki nije previše hajao za probleme koji su ga okruživali od dana kada je postavljen na mesto šefa stručnog štaba. Bio je toliko uporan u nameri da istraje u stvaranju šampionskog tima da nije uvideo egzaktan podatak - oni koji su mu do juče šefovali, prosto ga nisu zasluživali. On je bio i ostao pravi čovek na pravom mestu, ali u pogrešno vreme.

I zato navijači mogu da budu ubeđeni da Prosinečki na svoj boravak u Ljutice Bogdana nije stavio tačku, već samo zarez. Jer biće onih koji će prepoznati da je ako ništa drugo, Robi u Ljutice Bogdana vratio gospodstvo. Da je bio toliko veliki da uz suze svu krivicu za slabe partije mladog tima preuzme na sebe. A nije morao....

Mogao je da pomene da trenutno u rosteru ima cirka 14 igrača koji mogu da iznesu teret igranja u Crvenoj zvezdi. Mogao je da pomene kako je u letnjem prelaznom roku ostao bez dvojice najboljih igrača i dvojice najbližih saradnika. Mogao je čisto da pomene da fudbaleri koje je imao na raspolaganju često nisu imali ni za „germu" (kvasac). Mogao je da pomene da je dobijao uznemiravajuće SMS poruke. Mogao je, ali nije...

Samo je uvideo da Zvezda na koju je on navikao i ova koja je trenutno na snazi nemaju dodirnih tačaka. Oni koji ga poznaju sigurni su da mu je taj podatak naterao suze na oči i bacio u očaj više nego svi porazi od Partizana. Nije uspeo da promeni stvarnost na „Marakani" i gospodstvom zarazi društvo koje ga je okruživalo, ali je valjda zapamtio reči legendarnog navijača Bore Jakovljeva:

- Sine, jebeš ovakvu Zvezdu. Imaš dve ćerke...

Ta poruka mora da bude urezana u Robijevom mozgu. Kako bi se vratio u neku bolju Zvezdu i nastavio započeti put...

Darjan Nedeljković



sve u sridu ...