DRAGANE, GDE JE TA LIGA?

Postfestum eliminacije Zvezde iz Lige šampiona.
Zavesa na Ligu šampiona je spuštena, a predsednik Dragan Stojković
se još krije iza nje. Podizanje iste ne bi omogućilo ulazak tamo gde
Crvenoj zvezdi trenutno ni po jednom parametru nije mesto, ali bi moglo
da odgonetne zašto Evropa u širokom luku zaobilazi najtrofejniji srpski klub.

Sumorno svođenje računa neposredno po završetku utakmice

može koliko toliko da posluži kao opravdanje za beg od novinara, ali jučerašnji minus predsednika je debeo koliko i novi, peti neuspešni pokušaj napada na Ligu šampiona.

Uzalud su novinari još uoči podneva napravili “utvrđenje” u klubu ne bi li dočekali Stojkovića rafalom pitanja. Posle jednočasovnog iščekivanja Piksi se pojavio na Marakani, ali je odmah po dolasku prionuo na posao, pa je preko portparola poručio da nije trenutno u situaciji da siđe pred sedmu silu. Posle 60 minuta usledila je i definitivna packa, serija sastanaka ne može da čeka, dođite neki drugi put. Prevedeno na srpski – Nemam šta da kažem, pozdravite sve koje zanima zašto smo slabiji od slabih.

A razloga za nemoć crveno-belih u duelu sa Rendžersom, gde je i bukvalno propuštena istorijska prilika može biti manje ili više, zavisno iz kog se ugla gleda, ali je jedno jasno kao dan – svi su kreirani u kancelariji prvog čoveka kluba. Dragan Stojković mora da odgovori na pitanja o potezima koje je vukao u poslednjih nekoliko meseci i kako je crveno-bele doveo do mat pozicije u partiji sa rivalom barem istog ranga. Elita je bila ”na izvolite”, ali Crvena zvezda nije imala izvođače radova koji bi udarili glazuru.

Tu se dolazi do suštine i neoborive krivice prvog čoveka kluba. Fudbal ne igra rukovodstvo kluba, ali isto tako fudbaleri na Marakanu nisu došli preko putokaza na Autokomandi ili predavanja dokumenata sa biografijom u Ljutice Bogdana. Probiranje kukolja u žitu na ovoj letnjoj pijaci je crveno-belima išlo loše, jako loše. Kesa je odrešena kao retko kada ranije, ali o ozbiljnosti načina na koji su pojačanja dovedena svedoči apsurd iz revanša sa Rendžersom. Od pet pojačanja licenciranih za dvomeč sa Škotima na terenu se pojavio samo Lukaš, dok je Ernan Barkos odigrao poslednjih 19 minuta. Molina, Bronovicki i Salas su valjda dovedeni da “preoru” teren protiv Bežanije, Borca, Napretka i Lučana. Pritom su olako pušteni Dušan Đokić i Milan Purović, a prava zamena je prekasno stigla u liku Nenada Jestrovića.

Ostao je nedorečen Stojković i po pitanju angažovanja stručnjaka, koji bi na pravi način motivisao i razdrmao prosečnu ekipu, bez pravog individualca i sa ne baš izraženim kolektivnim duhom. Mesec dana pre početka priprema je, hteo to Piksi da prizna ili ne, trajala grozničava potraga za trenerom širom Evrope, da bi se posle silnih odbijenica produžila saradnja sa Đurovskim. Već tada su na Marakani želeli promenu, ali su i u ovom slučaju sačekali da “padne zastavica na satu”, pa tek onda angažovali Kosanovića. Da li je i koliko Kosanović mogao za ovo kratko vreme nešto da promeni pitanje je za neke druge analize, ali da je Stojković mogao na bolji način da reši ovo veoma osetljivo pitanje, uopšte nije sporno.

Uspavanost i stalno kašnjenje za korak nije moglo drugačije da se odrazi ni na poslednjem stepeniku pred ostvarenjem snova. Zvezda nije imala ništa, a želela je sve. Ono što ipak mora najviše da boli sve na Marakani i oko nje je činjenica da će elitu videti skromna škotska ekipa. Po viđenom preksinoć na našem najvećem stadionu, ne i skromnija...

5 PITANjA ZA STOJKOVIĆA

1.Zašto su kupljeni povređeni i nespremni igrači?

2.Zašto pitanje trenera nije rešeno ranije?

3.Zašto Barkos na Marakani?

4.Zašto nije kupljen napadač pred Rendžers?

5.Zašto su prodata oba špica iz prošle sezone?

PITANjA

ARGENTINAC ZALUTAO

KO JE GLEDAO

BARKOSA?

Promašivao je Dragan Stojković prethodnih godina sa Dramanom, Suzukijem, Tadeuom, Georgijevom i Ailtonom, ipak utisak je da su svi ti kiksevi mačji kašalj naspram dovođenja Argentinca Ernana Barkosa.

Već posle prvih nekoliko utakmica i laici su mogli da procene da aklimatizacija nije glavni razlog nesnalaženja, već čist i jasan nedostatak kvaliteta. Barkos se mučio, muči se i dalje, a jedini gol je postigao protiv Železničara kada ga je lopta pogodila u koleno i završila u mreži. Tu varki i zamazivanja očiju više nema, Stojković bi trebalo da odgovori ko je i kada video Ernana Barkosa na delu. Ako su kasete u pitanju, valjalo bi zaista proveriti da li su u pitanju audio ili video. Kada se zna da su mu igrači u šali nadenuli nadimak “Varkos”, onda je sve jasno.

NEPRODATO 10.000 KARATA

ŠAMAR ZA DžEP

Cene ulaznica za utakmicu godine bile su preskupe. Od tog utiska se ne može pobeći, u krajnjoj liniji o tome svedoče i podatak da čak 10.000 ulaznica za duel sa Rendžersom nije pronašlo vlasnike na blagajnama stadiona Crvene zvezde. Želja za dobrom zaradom je dovela do kratkotrajne amnezije čelnika kluba iz Ljutice Bogdana. Olako je zaboravljena je aktuelna situacija u zemlji i finansijska (ne)moć prosečnog ljubitelja fudbala.

Još bolniji šamar navijačima, koji nisu bili u situaciji da dođu na stadion udaren je dan pre utakmice. Upravni odbor je došao do neshvatljive odluke po kojoj neće biti prenosa za Srbiju. Želja da se proda i poslednji kontigent ulaznica zatamnjivanjem slike nije uspela, a i mrak je ipak nestao preksinoć od 20 časova na RTS.

IZOSTALA FINANSIJSKA INJEKCIJA

ODOŠE MILIONI

Izgubila je Zvezda priliku da se konačno uhvati ukoštac sa fudbalskom elitom Starog kontinenta, a podjednako sve na Marakani peče činjenica da će planirana finansijska injekcija otići u Glazgov.

Sam plasman u najelitnije evropsko fudbalsko takmičenje doneo bi dva miliona evra. Svaka utakmica u grupnoj fazi bez obzira na ishod vredi 400.000 evra. Bod je “težak” 300.000, dok pobede u prvoj fazi Lige šampiona vrede 600.000 evra. Dakle, da je bilo znanja i sreće na Marakanu bi se ,i bez prelaska na protivničku polovinu terena tokom šest utakmica u grupoi, slilo 4,4 miliona evra. Plus prihodi od tv prava...