fino su zabranjeni pomeli cigane u tuči 

Danas je 49 godina od Partizanovog velikog finala. Bili smo tako blizu, ali nije se dalo . Šteta, ovaj trofej bi možda promjenio mnoge stvari u istoriji kluba... A možda bi to bilo i loše, kad vidim kakvi su neki "veliki", zadovoljstvo je navijati za ove naše smećare 

Stadion Hejsel u Briselu, 11.maj 1966. početak u 19:30 h…

Suparnici na terenu – Real Madrid i Partizan…

Na centru nemački sudija Kreitlein sa kapitenima Šoškićem i Hentom… Bilo je to tačno pre 49 godina, a Partizan prvi naš klub u istoriji koji je igrao finale Kupa šampiona. Za one navijače koji malo znaju o tom datumu, danas vraćamo točak istorije 49 godina unazad.

U jesen 1965. godine Kup evropskih šampiona je ušao u svoj jedanaesti ciklus. Po imenima učesnika, po prikazanim igrama, po interesovanju, po prihodima, to je već bilo takmičenje najvišeg rejtinga na svetu. Partizan je za sobom imao već četiri pokušaja da se probije među najbolje, ali nije uspevao. I ne samo Partizan, već svi klubovi iz Istočne Evrope još u ranim krugovima takmičenja nailazili su na nepremostive prepreke. Prvo je to uspelo Partizanu u takmičenju za deseti Kup šampiona – stigao je do poslednjeg stepenika, do finala, kao prvi klub iz ovog dela sveta i izazvao divljenje čitave Evrope. Partizan, ne samo što je došao do finala, nego je na tom putu eliminisao šampione zemalja visokog renomea.

Najpre šampiona Francuske, Nant. U Beogradu, 22. septembra 1965. godine, pred 30.000 gledalaca, pobeđen je Nant sa 2:0 (strelci Galić i Hasanagić). U Nantu, 13. oktobra u revanšu je bilo 2:2 (Kovačević i Galić). Tako se Partizan plasirao među šesnaest klubova koji idu dalje. U osmini finala, 9. novembra, u Beogradu je pobeđen prvak Nemačke Verder sa 3:0 (u poslednjih dvadeset minuta strelci su bili Jusufi, Pirmajer i Hasanagić). U revanšu, 19. novembra 1965, pred 30.000 gledalaca, Partizan je uspeo da se odupre snažnom rivalu, primio je samo jedan gol i obezbedio nastavak takmičenja na proleće 1966. – bio je među osam najboljih na kontinentu.

Žreb je tada crno-belima dodelio prvaka Čehoslovačke, Spartu. U Pragu, 2. marta, pred 35.000 gledalaca, Partizan je poveo golom Hasanagića, ali su Česi preokrenuli rezultat i na kraju pobedili sa 4:1. Partizanu nisu davane nikakve šanse da može da nadoknadi toliku prednost rivala. Ipak, uspeo je.

Gegić i Bajić na meču sa Spartom u Beogradu

U Beogradu, 9. marta, pred 50.000 svojih navijača ne samo da je nadoknađena prednost Sparte, nego je pala ‘petarda’ – 5:0 (Kovačević i Hasanagić po dva i Vasović).

 Gol Hasanagića protiv Mančester junajteda

Rival u polufinalu je bio prvak Engleske, Mančester Junajted. U Beogradu, 13. aprila 1966. pred 50.000 svedoka, Partizan je pobedio sa 2:0 (Hasanagić i Bečejac). Revanš je igran na čuvenom Old Trafordu u Mančesteru 20. aprila pred 62.500 gledalaca. Nemajući šta da izgubi, prvak Engleske je tako silovito jurišao da se odbrana Partizana povijala kao pred orkanom, a Mančester je golom Nobija Stajlsa uspeo samo jednom da savlada sjajnog Šoškića.

Pred početak meča u Mančesteru

Partizan je „evropsko čudo“ doveo do kraja. Pred njim je ostao još samo Real iz Madrida.

Gol Vasovića protiv Reala

Tog 11. maja 1966. na stadionu Hejsel, pred 60.000 gledalaca, odigrana je finalna utakmica.

Na teren izlaze dve najbolje ekipe starog kontinenta, Partizan i Real Madrid. Bečejac, Rašović i Vasović ne dozvoljavaju igračima Reala da priđu golu, dok Galić, Hasanagić i Pirmajer stvaraju izgledne prilike za vođstvo. Poluvreme se završava bez golova, mada ostaje žal što je udarac Hasanagića završio samo na prečki umesto u mreži. Drugo poluvreme počinje dominacijom crno-belih, koje je krunisano sjajnim golom Vasovića uz erupciju radosti na Hejselu. Nedugo zatim, na našu veliku žalost, Real je izjednačio, a ubrzo i poveo sa 2:1, što je bio i konačan rezultat velikog finala.

Partizan je nastupio u sastavu:

Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer. Trener je bio Abdulah Gegić, a ,,tehniko” Stanislav Virgilije Popesku.

Lopta sa kojom je odigrano finale

Partizan je poklekao na poslednjem stepeniku, iako je posle uspešnih nastupa u prethodna četiri kola stekao sigurnost  i veliku reputaciju u evropskim fudbalskim krugovima. Više nijedna njegova pobeda nije mogla da se smatra iznenađenjem.

Najslabija karika jugoslovenskog šampiona bila je na psihološkom planu, i tu je pao. Imali smo tim najveće snage, ali je klub u tom trenutku bio slab za toliko uspeha i slave i nije mogao da zaustavi rasulo u najvažnijem momentu. To je verovatno najveći razlog neuspeha u finalu, upravo tada kada je bilo najpotrebnije biti stabilan.

Ostao je žal za neiskorišćenom prilikom, ali i ponos zbog nezapamćenog uspeha mlade ekipe, koja se ubrzo razmilela po Evropi.

Galićeva šansa protiv Reala

Prva asocijacija na ovu fotku:



Još jedna u nizu međusobnih tuča zavađenih Partizanovih frakcija?

Ovaj put krivo , u pitanju je šutka na punk svirci povodom osvajanja 26. titule 


ovaj put još bolje nego prošli. Smrt fašizmu, živio Partizan, živjela Stoka 

pa sunce vam ebem, Partizan opet pao na 7. stranu 

Je l Njofra treba da se okreće u grobu kako mu tretirate voljeni klub ?

Nemre to tako...

Jedan kratak update.

Sutra zvanično počinje nova sezona, stiže nam stanoviti Dila Gori iz Staljinovog rodnog grada, prošle godine Hajdukov krvnik. Uprkos hroničnom strahu od timova iz ex SSSR, drago mi je da nema alibi priča i da je prolaz dalje nedvosmisleno postavljen kao obaveza.

Što se tiče prelaznog roka, najveći dobitak je ostanak Andrije Živkovića, pa makar samo do zime. Iako ima 19g, on je ubjedljivo najbolji ofanzivni igrač ovog tima, i samo na račun njegove 1 na 1 igre imaćemo bar 4-5 ozbiljnih prilika po utakmici, bar na ovom nivou kvalifikacija. Nakon Novog Zelanda cijena mu je naglo skočila, ali problem je što je Partizan ranije prodao dobar dio prava na njega, pa sada ima samo 25% od transfera.

Ostanak je došao kao plod želje Andrije da i dalje igra za Partizan uprkos dobrim ponudama (Benfica, Valencia...), ali i zbog finansijske injekcije koja će uslijediti kada Anderlecht proda Mitrovića gdje Partizan ima prava na 20% (po medijima, Mitrović će otići za 15-20 mil.).

Od ostalih bitnijih pojačanja, doveli smo Valerija Božinova koji će pokušati da vrati karijeru, i Abubacara Oumaroua koji je imao par vrhunskih sezona u Vojvodini prije odlaska u Belgiju.

Najveći problem je odbrana, tj. štoperi gdje su zaista prilično tanki igrači (kada pričamo u kontekstu napada na grupnu fazu nekog od evro takmičenja). Milinković će forsirati postavu 4-3-3 jer po bokovima ima izuzetno opasne igrače. Za sutra je teško procjeniti ko bi mogao na teren, ali u globalu polusezone, očekujem ovako nešto


                                                                      Ž. Živković

Vulićević ----------------------- Balažic ------------------------ Fabricio ------------------ Petrović

                                                Brašanac  -------------------- Babović

                             A. Živković ------------------  Ninković ------------------ Oumarou

                                                                           Božinov


klupa:


                                                                            Kljajić

Bandalovski---------------------Ćirković---------------------Ostojić-------------Bogosavac

                                                  Lukić---------------------------Jevtović

                                     Grbić----------------------Ilić------------------Trujić

                                                                        Šaponjić



U avgustu se mogu očekivati neka nova pomjeranja, prije svega dovođenje nekog dobrog štopera, pogotovo ako obezbjedimo prolazak u grupe.

Novi dres mi se nikako ne sviđa, opet prave kombinaciju sa više crne boje

http://sport.blic.rs/Fudbal/Domaci-fudbal/275627/Ovako-izgleda-novi-dres-Partizana-FOTO

pogotovo je rušno urađen ovaj logo sponzora, kao da ga je moja baba iglom prišivala.

Ne može ni prići ovoj staroj kombinaciji gdje je bilo više bijele boje i zlatna boja brojeva




Sve u svemu, nova sezona, nove nade, nove zablude... samo za najveće mazohiste, FKP 

sluzbena Spartina mitologija tvrdi da je momcad namjerno otrovana hranom. Igraci pricaju da su bili osamuceni, da uopce nisu shvacali sto im trener govori za vrijeme utakmice, da su bili pospani...

vidim sinoc da su uzeli Bojinova
veliko ime,ali samo ime
a tek mu je 29g
promjenio klubova ko ....
zadnji mu bio Ternana.izgleda da ga nitko vise nije htio

s Dilom Gori je uzvrat vec u 14:30h




balkanska teorija nemoci

Šaponjić će  u Anderlecht vrlo brzo, pogotovo ako ovi prodaju Mitrovića....

banda grobarska, tako prevariti češku nejač...

jebote, nisam znao da su Česi takve plačipičke, ovi im uvalili petardu, a oni pospani i drogirani..
dobro im nisu uvalili rohypnol, pa ih i doslovce silovali na stadionu...