Ja na severu , 14 godina bato - nije bilo BBB

Zanimljiva prica napravljena pred Petah-Tikvu,posle Artmedije
Intervju sa jednim Englezom
=============================================
- Do 1966 godine sam bio potpuno nezainteresovan za fudbal. Jednostavno nije me zanimao. Medjutim kada sam odgledao finalnu utakmicu Real-Partizan zavoleo sam vas klub. Ne znam sta me je nateralo, ali jednostavno pamtim sjajne parade Soskica. Tada sam jos uvek bio mladic, a gledao sam i Vasovica kada je iz Partizana presao u Ajaks- govori bez daha gospodin Michael Wood.

- Iako je Partizan ispao nakon penala, iako sam teski seceras i ne smem da se uzbudjujem veceras sam vristao od muke sa Zapadne tribine. Hteo sam da se priblizim tom famoznom Jugu, ali sam ipak smogao hrabrosti da dodjem do granice izmedju Zapada i Juga. Razmisljam star sam, pojesce me mladji. Propustili smo mnogo sansi. U Engleskoj fudbal je religija, ali Partizan je moja religija. Verujete li mi, ako vam kazem- da sam veceras hteo da umrem na Zapadu kada je Boja promasio penal? Seo sam, jer mi je pozlilo u jednom trenutku. Doputovao sam iz Londona, samo da bih pogledao voljeni klub. Nemam pare, sirotinja sam. Bio sam na svim evropskim utakmicama, nisam navijac koji dolazi na evropske utakmice- vec nemam uslove da putujem svake subote za Beograd. I ovo sam jedva skrpio, prodao sam novo odelo za avionsku kartu. Bio sam mnogo srecan kada je Mateus odveo Partizan u LS. Mislim da i ove godine mozemo da napravimo lom u Kupu UEFA. Samo treba psihicki da se povratimo.

Na pitanje koja mu je bila najdraza utakmica, Wood odgovara k'o iz topa:

- Ona protiv QPR-a. Mislim da je to bila utakmica za pamcenje. Tada nije bilo crnaca u ekipi. Nije da imam nesto protiv njih, ali ti momci su znali sta znaci nositi Partizanov dres i kolika je to svetinja. Secam se tada sam ziveo u Istocnom delu Londona. I pobegao sam sa posla samo da bih gledao moj klub. Navijaci QPR-a su me gledali kao u cudu. Englez, a urla "Partizan, Partizan". Posto slabo poznajem vas jezik, ja sam samo to vikao. 6:2 dobro se secam gola majstora Mancea. Smajic ga pronalazi, a ovaj majstorski daje gol. Nijedan gol pokojnika nije bio ruzan. Bio sam mu i na sahrani. Jedini sam stranac bio tamo. U revansu 4:0 na Hramu fudbala. Ludilo, onesvestio sam se od srece. Jesic je postigao treci gol i tada sam urlao od srece.

Michael Wood je zatim nabrajao jos neke pobede i poraze. Ono sto krasi ovog 66-godisnjeg fanatika jeste ljubav prema Partizanu. Na kraju je dodao:

"Idem na Partizanove stranice. Pohvalio bih www.partizan.co.yu i www.partizan.net koji mi omogucavaju koliko-toliko da na engleskom pratim zbivanja u Partizanu. Za kraj, posle vecerasnje atmosfere na stadionu Partizana mogu komotno da umrem. Pricacu unucima, pustacu im atmosferu sa stadiona. Posto sam sve zabelezio digitalnom kamerom. Supruga tvrdi da sam lud. Ali ja volim Partizan i Grobare!

A kakao je zaavršila utakmica mislim rez...

Ne znam razlog dva grba Partizana u upotrebi???

Pa ako znas da se te godine desio Maksimir onda nemam sta da ti objasnjavam