FK Partizan - godina nulta

27. avgusta 2003. godine u Njukaslu, Milivoje Ćirković postigao je istorijski gol (šifra "'ajmo Milivoje") sa bele tačke i uveo Partizan u Ligu šampiona. Od tog trenutka do danas, čini se da je u istoriji "crno-belih" prošlo najmanje nekoliko decenija, a ne samo 4 godine. Od osvajanja tri boda u grupi LŠ, takmičenja sa Real Madridom, Portom i Olimpikom iz Marselja do tavorenja u Meridian ligama i igranju mečeva pred nekoliko stotina gledalaca, očigledno je kratak put. Partizan u novu sezonu ulazi sa potpuno promenjenim timom, bez iskusnih ljudi na ključnim izvršnim funkcijama, bez budžeta i, najverovatnije, bez navijača. Prvo iskušenje za tim Miroslava Đukića u sezoni 2007/08 je ekipa Zrinjski, koja "crno-bele" očekuje u prvom kolu kvalifikacija za Kupa UEFA.

Ko je kriv za za posrtanje FK Partizan poslednjih godina? "Lopovi" u Upravi, igrači koji ne znaju da cene dres koji nose, navijači koji rade sve drugo sem što navijaju, nestručni treneri, mediji koji gledaju kako da iz ove situacije izvuku maksimum za sebe, političari koji odlažu privatizaciju i prave anarhiju u ionako nesređenoj oblasti ili "popularni" tajkuni koji vladaju iz senke, a da toga uglavnom nismo ni svesni?

"LOPOVSKA UPRAVA"
Svako je nevin dok se ne dokaže suprotno. Trebalo bi da ovo važi za sve ljude, pa tako i za generalnog sekretara FK Partizan, Žarka Zečevića. Nesumnjivo je da, kada neko na funkciji provede 22 godine, nauči da vešto prikriva tragove i sklapa prijateljstva i odnose koji ga čuvaju u stresnim situacijama. Biti bogat samo po sebi nije dovoljno da bi neko bio proglašen (i optužen) kriminalcem. To je jednako očekivanjima da se desi "6. oktobar". Neke stvari su završene, propuštena je šansa i potpuno je gubljenje vremena baviti se i dalje transferima Vokrija u Tursku, citiranjem neozbiljnih pisanja ljudi koji su sada ostali bez dela vlasti i moći. Ali, postoje stvari i događaji na kojima mora da se insistira. Jedna od njih je ona sramna utakmica sa Makabijem Petah Tikvom, i ako je istina da je za nameštanje utakmice potrebno najmanje troje ljudi, neka istražni organi izaberu sa ovog spiska nekog ko će potvrditi da je utakmica zaista prodata:  
Pantić, Emeghara (Grubješić), Bajić, Mirković, Lomić, Brnović (Tomić), Nađ, Radović (Boja), Vukčević, Odita, Radonjić i Vladimir Vermezović.

Ako se to ne dokaže, Zečević je nevin i navijači svoj gnev moraju da ispolje na nekom drugom. Nema čoveka koji može da se bavi kriminalnim radnjama dvadeset godina, a da za to vreme ne napravi grešku. Ako nije napravio grešku, onda nije kriminalac, bez obzira što "svi znaju" drugačije. To da li je nečija ćerka sada devojka bivšeg muža sadašnje žene bivšeg trenera ili zašto je najbolji prijatelj direktorovog sina sada glavni čovek za transfere u Partizanu i da li trener navija za Crvenu zvezdu ili da li će se graditi novi stadion... totalno je nebitno.

Slučaj sportskog direktora Nenada Bjekovića je mnogo jednostavniji i minuli rad ovde nema nikakav značaj. Čovek koji je u Partizan doveo "bugarskog Bebeta" Asena Nikolova nema nikakvo moralno pravo da učestvuje u radu višestrukog prvaka raznih zemalja na našim prostorima. Sadašnja "krnja" Uprava koja pokušava da stvori kakve-takve uslove za takmičenje u novoj sezoni zavisila je od dobre volje jednog čoveka da svoj odmor na Zlatiboru prekine na kratko i obezbedi legitimitet Skupštinskom i Upravnom odboru. Isti čovek već godinama pokušava da trenira bilo koga – od Škotske do Grčke. I nikako ne uspeva. Njegove trenerske zasluge za španski fudbal su velike, za Partizan osamdesetih godina takođe, ali zasluge trenutno nisu bitne. Potrebni su ljudi koji su spremni da ulože svoj novac, a da ga možda ne dobiju nazad. Ljudi koji su spremni da trpe gnev zbog loših rezultata i prodaje igrača, ali i ljudi koji će imati plan i viziju, i koji znaju kada će se "muka" isplatiti i Partizan opet vratiti na vrh. Tako nešto ne može da se radi iz Španije. Ako su Gordan Petrić i Ivan Tomić rešili da svoju budućnost vežu za Partizan i Srbiju i ako su spremni da "ginu" za drugi ulazak kluba u Ligu šampiona u istoriji (u bliskoj budućnosti), treba im dati maksimalnu podršku i pomoć u svakoj situaciji.

TRANSFERI
Na prvi pogled sve je jasno – ako nema rezultata, kriv je trener, ako nema para, kriva je Uprava. Nije teško istražiti zašto nema para. U normalnoj situaciji (i u normalnoj zemlji) klub se finansira iz više izvora: od prodaje ulaznica i pretplatnih karata, transfera igrača, sponzorskih ugovora i poslovnih ulaganja kluba. U slučaju Partizana, prodaja ulaznica kao stavka finansiranja postoji samo jednom ili dva puta tokom sezone, pretplatne ulaznice su odavno zaboravljene, a i ulaz na većinu mečeva je besplatan, sponzorski ugovori su tu više da popune budžet a manje da se na njima prave planovi o "proleću u Evropi", poslovna ulaganja uvek su trn u oku svima kada nema sportskih rezultata. Dakle, transferi igrača... Na sajtu transfermarkt.de postoje podaci o transferima svih Partizanovih igrača u periodu koji istražujemo. Iako oni nisu potpuno pouzdani (a u nekim slučajevima podataka ni nema), na osnovu obavljenih transfera u poslednje 4 godine primećuju se razne zanimljivosti.

SEZONA 2003/04 u plusu 18.000.000 evra
Najvredniji transferi: Danko Lazović u Fejnord za 7 miliona evra, Zvonimir Vukić u Šahtjor za 4,7 miliona, Igor Duljaj u Šahtjor za 4 miliona, Andrija Delibašić u Maljorku za 1,8 miliona i Saša Ilić u Seltu za 500.000.

SEZONA 2004/05 je bez pravih i preciznih podataka
Prodati su Vlada Ivić u Borusiju Menhengladbah, Ivica Iliev u Mesinu. Doveden je Nenad Brnović iz Zete.

SEZONA 2005/06 +6.650.000e
Transfer Saše Ilića u Galatasaraj za 2 miliona i Simona Vukčevića u Saturn za 4 miliona.

SEZONA 2006/07 +465.000e
Jedini značajan transfer je prelazak Miroslava Radovića u Legiju za 800.000 hiljada

SEZONA 2007/08 +7.100.000e
Odlazak Obiore Odite u Al Ain za 1 milion, Nikole Gulana u Fjorentinu za 2,5 miliona i Milana Lole Smiljanića za nepotvrđenih 3 miliona evra u Espanjol.

TRENERI
Od Lige šampiona do danas, Partizan su trenirali Lotar Mateus, Vlada Vermezović, Jirgen Reber, Miodrag Ješić i Miroslav Đukić. Za to vreme, osvojeno je jedno prvenstvo i izborena dva učešća u ligi Kupa UEFA. O Mateusovim trenerskim kvalitetima i danas se pričaju anegdote, ali Nemac je uspeo da svoje nedostatke harizmom potisne u drugi plan i ostvari cilj koji je do sada, za sve naše klubove, ostao san. Vermezović je malo toga promenio u igri Partizana u odnosu na vreme Ljubiše Tumbakovića, ali poraz od Makabija Petah Tikve je takva crna mrlja u istoriji Partizana da sve trenerske kvalitete bivšeg reprezentativnog halfa stavlja u drugi plan. Jirgen Reber bio je karta spasa Nenada Bjekovića, a u trenutku odlaska Nemca iz kluba izgledalo je da je bivši trener Herte svačiji, samo ne Bjekovićev. Taktička lutanja i pogrešne procene mogućnosti igrača kojima raspolaže, koštala bi mesta na klupi i mnogo poznatije i uspešnije trenere nego što je bio Reber. Miodrag Ješić je posebna priča. Legendarni fudbaler, kao trener je imao odlične rezultate u više klubova, ali posle dva mandata na klupi Partizana vrlo teško je reći kako je do tih rezultata stigao. Miroslav Đukić je kao trener početnik dobio priliku da Partizan povede u novu sezonu, verovatno najtežu u poslednjih nekoliko decenija. Po svim realnim procenama ovaj tim će se po kvalitetu boriti za treće mesto u Meridian Super ligi. Za Partizan je, naravno, sve osim borbe za titulu neuspeh.

IGRAČI
Prošle godine je za 350.000 evra iz Vojvodine doveden mladi reprezentativac Ljubiša Vukelja. Sada je na transfer listi. Ove godine igrači dolaze u Partizan za 50.000 evra i to je očigledno maksimum koji klub sebi može da dozvoli. Ako je ključna stavka u budžetu za novu sezonu prodaja kapitena Lole Smiljanića u Espanjol, onda je jasno da za neke skuplje i afirmisanije igrače jednostavno nema novca. Ko zna, možda neko od pojačanja u ovoj sezoni zaista iznenadi i donese kvalitet koji je preko potreban ovom timu. Kostur tima činiće Darko Božović, Antonio Rukavina i Stevan Jovetić. Svi ostali boriće se za mesto u startnih jedanaest. Jedini previd ili neuspeh Partizana za sada u ovom prelaznom roku je propuštena prilika da se u klub dovede sin legendarnog Zorana Čave Dimitrijevića, Miloš. Prosto je neverovatno da je Grenobl imao jače adute od "crno-belih". Miloš je mogao da bude faktor oko koga bi se ujedinili i stari i novi navijači Partizana i značajan adut u popravljanju atmosfere.

PRIVATIZACIJA
Privatizacija Partizana (i Crvene zvezde) neće biti pravična i nikome se neće dopasti. Kada se jednog dana desi, država će zadržati deo akcija (ili kroz Javna preduzeća ili na neki drugi dozvoljeni način), deo će podeliti sadašnji funkcioneri klubova, veći deo će pripasti novom vlasniku, a jedan mali deo akcija pripašće navijačima. Kao što navijači Mančester Junajteda ili Liverpula nisu bili zadovoljni prodajom kluba Amerikancima, tako ni navijači "večitih rivala" neće biti srećni kada se jednom ta privatizacija bude dogodila u Srbiji. Ono što će promeniti odnos navijača prema novim gazdama je njihova spremnost da ulažu u klub i rezultati koje tim ostvaruje.

NAVIJAČI
Onakvi kakvi su danas, navijači Partizana (a pod tim terminom mislim na organizovane grupe "Grobara") nastali su zahvaljujući njihovom najvećem "neprijatelju" Žarku Zečeviću. Godinama se generacije Partizanovih navijača vapitavaju na kodeksu "Partizan se voli, za druge se navija", a onda sve to postaje nebitno i stupa se u bojkot mečeva sve dok ne ode korumpirana Uprava. Ista ta Uprava vodila je navijače o trošku kluba na sva gostovanja po Evropi, plaćala kazne UEFA za sve ekscese koji su "navijači" pravili, pravila poslovne sheme "vođama" navijača, prodavala ulaznice za derbi mečeve kroz "navijače" i zatvarala oči pred raznim kriminalnim aktivnostima pojedinaca.

Posle izbacivanja u Seriju B, Juventus je u prošloj sezoni imao prosek od skoro 18.000 gledalaca na svojim mečevima. Italijanski sud je rekao da su igrači krivi i da je Uprava "Stare dame" lopovska, ali navijači "crno-belih" su ipak došli da podrže klub u najtežim trenucima u istoriji i omogućili ekspresan povratak u Seriju A. "Grešnici" iz Uprave otišli su u zatvor, ostali su nastavili da rade svoj posao. Ljubav navijača se ogleda u tome koliko su spremni da učine za svoj klub – od navijanja kada se gubi, do raznih akcija pomoći kada je to neophodno, pa sve do novčane pomoći. Ako se bojkotuju svi mečevi, a onda se taj bojkot prekida s vremena na vreme uz zbunjujuća objašnjenja, onda to samo govori da je anarhija u navijačkim grupama još veća nego u Upravi kluba.

Ako je pitanje na početku bilo "ko je kriv?" onda bi odgovor na kraju (a da se niko na naljuti) trebalo da bude – "svi po malo". Ali, to ne bi bilo u skladu sa celom idejom pokretanja nove sekcije na sportskom delu sajta, koja će se zvati "B92 stav". Krivci su očigledni: prvi krivac je Ivan Ćurković, koji je otišao sa mesta predsednika kluba u nacionalni Olimpijski komitet, a da sebi nije našao odgovarajuću i sposobnu zamenu. Ćurković je prvi predsednik u istoriji Partizana koji je, bar na papiru, imao apsolutnu moć – bio je u isto vreme i predsednik Skupštine i predsednik Upravnog odbora. Sledeći krivac je Žarko Zečević, najviše zbog toga što nije napravio kompromis sa navijačima o povratku na stadion i zato što u poslednje dve godine nije omogućio normalan život i funkcionisanje kluba. Krivi su, zatim, i "Grobari" koji su zaboravili zbog čega postoje i šta je njihova osnovna funkcija. Smena Nenada Bjekovića je jedini dobar potez Uprave u moru pogrešnih kadrovskih i poslovnih poteza. Novi klupski izbori, kako sada stvari stoje, malo toga mogu da promene. Ostaje utisak da je, posle svih previranja u klubu poslednjih meseci,  jedini ko je u stanju da izvrši potpunu reorganizaciju kluba i jedini koji zaista poseduje neku moć da tako nešto i učini, generalni sekretar u ostavci, Žarko Zečević. Crvena zvezda je posle odlaska Dragana Džajića spas pronašla u Draganu Stojkoviću. U Partizanu, kao da nema dovoljno hrabrih, a uspešnih i nekorumpiranih ljudi da na sebe preuzmu takvu odgornost. Vremena da se hrabrost pronađe nema još puno.

Trubači važniji od fudbalera

Skupština FK Partizan, koja je planirana u periodu između 10. i 25. avgusta, biće održana u poslednjem trenutku, jer članovi ovog tela idu na Sabor trubača u Guču! Prema rečima Dragoljuba Vukadinovića, predsednika Skupštinskog odbora intenzivno se radi na sazivanju Skupštine, ali veliki problem predstavljaju godišnji odmori. On je naglasio da će crno-beli vrlo brzo dobiti novog predsednika, ali nije želeo da otkrije imena kandidata.

- Skupština je planirana za period između 10. i 25. avgusta, a kako 8. avgusta počinje Sabor trubača u Guči, sednica će verovatno biti održana u poslednjem trenutku. Ne želimo da žurimo sa održavanjem sednice, jer je neophodno da dobro razmotrimo sve aspekte. Uveren sam da će predstojeća Skupština rešiti mnoge probleme, a pre svega pitanje novog predsednika. U ovom trenutku ne znam imena kandidata, ali i da su ona poznata, naravno da ih ne bih otkrivao - kaže Vukadinović.