Baš pogledao da provjerim zašto ste se svi uskoprcali. A bome ima razloga.
Da odmah raščistimo, Bruno Petković je jedan od mojih najdražih nogometaša. Ne samo što je puno dao klubu kojeg volim, nego i zato što jednostavno obožavam takav tip igrača.
Sad ide onaj ali. Ali ovaj podcast je teško sr*** i jedno veliko osobno razočarenje. Meni se čini da se Bruno teško dogovara sa samim sobom, a kamoli će to s Bobanom:
- najdraže mi je zabiti gol, ali jednako mi je drago asistirati;
- žao mi je što nisam ostvario veliki transfer, ali nije mi žao jer sam ostao u Dinamu;
- nisam kasnio na sastanak, ali jesam pet minuta;
- imao sam puno ponuda, ali izabrao sam ambiciozni projekt iz azijske nedođije;
- reći ću vam istinu o Pjaci, ali neću o Ademiju…
Ispaliti bipolarac za predsjednika kluba je blago rečeno idiotizam. Prepričavati interne razgovore na razini tračeraja (o Stojkoviću i Dabcu) je baš onako pizdunski...
Jako loše i osvetoljubivo od strane bivšeg kapetana i ovo mu stvarno nije trebalo.
Kako god, hvala mu na svemu što je dao klubu (a dao je puno) i sretno u nastavku karijere.
