Kad je Vrsaljko napravio crveni, samo sam fino otpio gutljaj, stavio bocu na stranu i rekao:

"To je moj Dinamo! To je Dinamo kakav sam naviknuo gledati. A sad - ravno do dna!"

I tako sam potpuno smireno, bez ikakvog uzbuđivanja, gledao kataklizmu kako se razvija i sam sebi govorio - "Neću se živcirati, ovo je sve očekivano. Nije da nisam proživio ovakve stvari već milijun puta."

I tako sve do drugog gola, kad mi je stvarnost zalijepila takav šamar da sam u zadnjih deset minuta izgubio deset godina života. Opet. Još se valjda tresem.

Ali nema veze. Mi smo u Ligi Prvaka! I to je jedino kaj je bitno. Sutra ću se probuditi sa smajlom od uha do uha i zaboraviti da me je dan prije Dinamo ponovno pokušao otjerati u grob.

P.S. Ne volim Kurčića i smatram ga lošim trenerom, ali za ovo večeras nije on kriv. Nije kriv niti retardirani Vrsaljko. Ovo je jednostavno bio klasični Dinamo u svoj svojoj slavi.

P.P.S. Badelj je igrao ispod svakog praga tolerancije. Ako je to samo bio katastrofalno loš dan - nema veze, događa se svima. Ali ako se ispostavi da je on već prodan, i da je bojkotirao utakmicu da se ne ozlijedi za budućeg poslodavca - pamtiti ću ga do kraja života za ovo!